Дело

114 Л Е Л 0 филогеније. Животиње и биљке из прасвета потврђују ове чињениде, јер све припадају другим врстама, него ли оне што данас живе; што је старије геолошко доба, коме припадају, у толико су различније од данашњих живих бића, у толико су простије, у главном, организоване. Ну у обичном животу подразумева се иод речју, „раса“ не зоолошка суврста, већ укупност нормалних, здравих, карактеристичнпх, добро развијених особина једног живога типа, без обзира, да ли је тај тип — врста, суврста, или варијетет. Кад се каже: овај коњ, овај пас, овај голуб је од расе, онда то значи: он је за ту врсту, или варијетет типичан; он је леп, добро развијен, здрав, нормалан, није мелез, није мешовит тип без облика, није болешљив, дегенерисан. То важи и о човеку. У овом смислу, а не за суврсту, хоћемо да употребимо реч расу, шта ваља свагда имати у внду при доцнијем излагању. II. Шта је изметање расе? Ово што је напред речено представља нормално наслеђе са атавизмом производа енграфичних и природнога одабирања. Ну ипак не смемо заборавити да ванредно сићана наследна супстанца — хроматин — из које воде иорекло ћелице — клице, како она примљену храну, помоћу које расте и размножава се, преобраћа у своје сопствене наследне енергије, ипак није ни из далека сачувана од повреде. И она има своју Ахилову пету. То су пре свега општа телесна тровања клициних носилаца у оца и матере, која се дотичу и клициних жљезда. То су кад-што извесна заразна градива (тифуса, сифилиса п т. д.), кад-што отровне тачности, нарочито кад се пију у добу рађања, или кад се редовно употребљавају (н. пр. алкохолна пића), и тим измењују суистанцу клициних ћелица. II лоша храна и нездрав начин живота могу да утичу на изметање клица. Пз таких, донекле отровапих или раслабљених, али не убивених клициних ћелица ностају јединке мање вредности, које истина спадају у фелу, али су у својим особипама расе дегенерисане, изметнуте. Оне су мање способне за живот, често пута кржљаве, али без облика, или болешљиве, показују сметње у развићу или неиравилности, илп мању вредност неких органа н њихових радња. Код човека се то онажа парочито па веома организовапоме средишном живчаном систему, на мозгу, а услед тога, на живцима п душевпом животу, у облику идиотизма,