Дело

122 Д Е Л 0 кулози, ка живчаним и душевним поремећајима у потомства зависе у великој мерп од пијанства роднтељског. Његови су резултати критиковани, али нису нигде стварно побијени. Ну наведепн пример Шведске показује, да старе, наследне енергије расине леже дубље и да су оне жилавије од бластофорне дегенерације, јер после извесног времена, кад ирестане тровање расе, може да наступи обнављање, регенерација. Бунге, додуше, сумња у ово, али нема право за то. VI Шта можемо учинити за подизање расе, а да не уништимо културу и да не будемо нечовечни? Ми не желимо да се вратимо у старо, сурово варварство, нпти да будемо свирепи према дегенерисаним особама. Па ипак се морамо борити противу дегенерисања и његових узрока у крилу данашње наше културе, ако нећемо да по својој унутрашњој вредности постанемо најлак варвари. Шта нам ваља радити? Пре свега нећвхмо помишљати на стварање нове врсте, која би била „надчовек“. Ми видесмо да би образовање врста енграфијом, па и селекцијом захтевало десет, иа и сто хиљада година. Али селекција може у крилу једне врсте — човечје врло добро да се употреби за одбир ваљаних јединака и раса или варијетета за размножавање. У осталом, ми не треба сувише високо да нишанимо. Човечанство састављено од здравпх, честитих, радних људи са алтруистичким осећањем било бн већ веома срећно, те би затим радило мирно и најлак на своме даљем усавршавању. Зато је довољно снречаватн рађање лоших индивидуа од мање вредности, телесних и умних богаља; уз то би дошла и ваљана хигијена. Прошлост је непроменљива, а будућност наиротив пластична. На овој имамо да радимо. Једном речју: пошто нећемо никога да убијемо, нећемо да растерујемо нлод, никога да ушкопимо, пошто нећемо да објавимо одбацивање нолнога нагона и љубави нити да уводимо свиреп аскетизам, то нам остаје само још једно средство — свесно рађање, разумном одлуком, употребом средстава која регулишу оплођење, т. ј. тамо где је оно шкодљиво, да га спречавамо, а да при том не ометамо задовољење нагона или љубави. Срећом, таквих средстава има и за мушкиње и за женскиње, а најпоузданије ће бити, кад их обоје употребе. Но уобичајени морал, предрасуде п старинскп ногледи пе знају ништа боље, него да пх огласе за ненормалне. Као да је нож стога ненормалан,