Дело

УТИЦАЈИ ТРГОВАЧКОГ ПРАВА НА ГРАЂАНСКО ПРАВО 139 је, дакле, да свуда кад год су угодније одредбе трговачког но грађанског права, да се ту труде да их генералишу, Ове практичне користи трговачкога права и његов поступак, увек су му повећавали поље његове примене. Па и данас они дејствују најуриспруденцију и закон, што смо видели у овом излагању и све се даље иде током генерализовања. Грађански закон, којије мало напредан напредује посредовањем трговачког права. Ово утицање трговачкога права на грађзнско право није случајно, но са свим нужна појава, а то се најбоље видп и утврђује када се баци поглед на савремепа евроиска законодавства: немачко, италијанско, швајцарско, француско. Инглеско законодавство чинц овде изузетак, јер оно пије никад подноснло да се прави разликовање између прнватнога права у грађанском и трговачком праву. Овај нокрет генерализације трговачког права осетио се нарочито снажан у Немачкој. Некад н у Немачкој, као и у осталим европским законодавствима, меница је служила само и посебно трговцима, пајепостала општн кредитни иапир. Псто тако, нзвршена је реформа по којој су сва друштва на акције постала и сматрала се као трговачка друштва и потпала под падлежност трговачког суда. У најновијем немачком грађанском законику од 1896 г. уведено је основно начело слободе доказа и у материју грађанског ирава, а нарочито је по њнховом стечајном закону уведено, да се има примењивати на све, без разлнке, били трговцп или не, као што је случај и код нас. Редакторн новог немачког грађанског законика позајмили су из трговачког права и многе друге одредбе од мањег зпачаја генералишући их онакве какве су или су их донекле мењали. Од тнх позајмљених одредаба, једне се тичу општих начела облигацпјоног права, а друге се односе па посебпе опредељаје код уговора: нарочито су многобројне у материјп код друштава. Пространство примене трговачког ирава мање је од како је обзнањен нови законнк, но што је то бпо случај нод старнм законом од 1861. По старом законнку био је усвојен објектнван систем, или тачније речепо мешовитн, какав је у француском праву, но још нешто комплпкованпјн. По њему је било три врсте трговачкнх послова: трговачкн иослови, који су бнли по себн апсолутнн и ималп увек трговачки карактер. на н оида кад бп их извршпо и нетрговац (чл. 271); релативио трговачкн послови, којп су бпли такви само у два случаја: кад су иред-