Дело

140 Д Е Л 0 мет обичног занимања, што је могло бпти код послова комисионарских (чл. 272); најпосле сви остали послови, које бн трговац извршио радећп као трговац у своме занимању (чл. 273). Но са свим је други систем уведен у закопику од 1897. Он се не заснива више на трговачким нословима, већ на трговачком заннмању; трговачко нраво остаје чисто посебно за трговце; то значи ионово стварање старога субјективнога система. Нова организација садржи се у чл. 1, 2, 3 и 343. У Италији реформа је извршена код акционарских друштава; менпца је увек трговачког карактера, као и упутница по паредби. Нарочпто се има наноменути, да је италијански трговачки законик (чл. 3) унео у трговачке послове и куновину и продају неиокретних добара, кад се ови послови врше у цпљу трговачке спекулације. Да додамо овде још и то, да су у Италији трговачки судови потнуно укинути, но да све спорове расирављају редовнп судови. Овај случај у осталом нримећује се и код многих других европских народа. Инглеска и Сједињене Државе нису никад ни имале. Али овај утицај трговачког права на грађанско нраво највећма се опажа у Швајцарској. Овде се до јединсгва приватнога ирава, кад је 1883. стунио у живот „федерални законик о облигацијама“. Овај законик има једну једпну теорпју о обвезама, која се подједнако иримењује и ua трговце и на нетрговце. Но има и неколико изузећа, која су нримењива само на трговце. Ових изузећа има две врсте: обвеза да се упишу у трговачки регистар. Да номенемо, да установа трговачког регистра нпје само за њих искључиво резервисана; и ако не трговци нпсу дужни да се у њега уиисују, они имају ту могућност. Друга врста изузећа не потиче из посебних одредаба за трговце, већ за сва лица уписана у трговачки регистар: само су ова лица нотчињена строжим одредбама о извршењима за менично ираво, као и нри стечајном ностунању. Ово су само два остатка из старпјег дуалистичког доба, којеје било у швајцарском законодавству. Из овога нашег излагања читалац је могао видети, да смо сумарно нредставили генерализовање трговачког права и његов утицај на грађанско право. Нисмо се павлаш хтели упуштати у подробна и посебна излагања, но само смо додирнули главне случајеве где је ова генерализацпја вршена; то је, прво, код друштава; друго код трго-