Дело

РАМОВ СИНОВАЦ — ДЕНИС ДИДРО — наставак Ја. А одмах после Буреа, то сте ви? Он. Не. Ја. Онда је Пелисо? Он. Јесте Пелисо, или не сам. Ја. Па ко може бити достојап да подели други ранг са њим? Он. Отпадник од Авињона. Ја. Никад ннсам чуо за тога отпадпика од Авињона, али то мора бити врло чудноват човек. Он. И јесте. Ја. Историја великих људн увек ме је интересовала. Оп. Потпуно верујем. Овај је живео код једног доброг и часног потомка Аврамовог, обећапог оцу верних, којих има исто толико колико и звезда на небу. Ја. Код једног Јеврејина? Он. Код Јеврејина. Најпре је измамио сажаљење, потом паклоност, а пајзад и највеће поверење; од вајкада је тако; ми толико рачунамо на наша доброчииства да врло ретко кријемо тајне од онога кога смо обасули својом добротом. Па зар онда да нема незахвалника, кад човека наводимо па искушење да буде такав а да не искуси казпу? То је тачно, али паш Јеврејин није тако мислио. Он дакле повери отпаднику да као свестан човек не може да једе свињско месо. Видећете већ колико се један нлодан ум може користити таквим једним призпањем. Прођоше неколико месеца, а за то време наш отпадник удвоји пажњу. Кад је мислио да му је Јеврејин потпуно уверен