Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ 157 вор о прослави. ЈБутило ме страшно, да се то чекао пошљедњи час. Ипак, примим молбу и почнем сабирати и биљежити главније мисли. Два дана касније, од једног члана одбора стиже ми овај брзојав: „Други he држати свечани говор. Праштај, ако Бога знаш. Пишем ти данас“. Сутрадан добијем и то писмо. Био сам радознао, шта се то догодило. Пошто и садржина тога писма карактерише наше жалосне прилике, пренијећу главније тачке из њега: „Пронпо је већ мјесец дана, да смо писали у Београд професору и замолили га, да о Змајевој свечаности држи свечани говор. Замолили смо га у исто доба, нека нам јави, да ли се прима тога или не, тек да знамо. Тај је професор био толико уљудан, да на наше писмо није никако одговарао. Писали смо и два и три пута, док се најпослије удостојио, да нам одговори. У одговору нам каже, да он не може држати тај говор, јер да се свечаност не тиче Срба у Србији, него само нас у Аустро-Угарској!... Можеш и сам замислнти, како нам је било. У одбору одлучимо, да тебе за то умолимо. У исто доба пишемо у Београд нашем Таушановићу и потужимо му се ради тога. Коста нам послије два дана брзојавп: „Пресушена је брљава савска бара. Држаће говор. Долазим и ја тамо“. Тада сам ти брзојавио, да опростиш. Знам, да си и без тога пун посла, ua ми је било жао, што сам те узмучио. Дакле, пресушена је брљава савска бара!...“ Из овога писма испустио сам име тог профосора београдског. У мојим очима био је тада толико мален, да не заслужује нн сиомена у овим биљешкама. Змај је пјевао цијелом Српству, а не само Србима у Аустро-Угарској. II послије педесет година један професор, један педагог пише, да се та свечаност не тиче Срба у Србији. Таушановић ми је каснпје казивао, да је био позеленио од муке, кад је примио одборово писмо о томе. Змајева прослава у Загребу извргла се у хрватску демонстрацију против свега опога, што је сриско. Хрватски младенцн нијесу нама гостима давали мира. Наша одпјела била су нашарана јајима. Иравославну цркву п све српске установе у Загребу младенци су опих дапа бомбардовалп јајнма и камењем. Обзор је, чак у уводпим чланцима, пнсао, да сам п ја томе крив. У чланку Кобан дан, којн је Обзор штампао *2t> јуна 1899, о тој мојој кривицп овако иише: