Дело

СТАНОВНИШТВО КРАЉЕВИНЕ БУГАРСКЕ 11 II у Србији долази највећи проценат на прву групу како од лица која раде занимања ове групе, тако и оних, која се овим занимањима издржавају. Међутим проценат првих много је мањи а оних других опет већи него у Бугарској. У остале три групе има оних који раде и привређују више у Србији него у Бугарској. На нротив мање је оних који се издржавају занимањима ових група. Поредимо ли Србију са Бугарском, налазимо, да је на сто привредника у Србији долазило истих у Бугарској у групи У групп првој

120 трећој

41 другој

58 четвртој

76 Ова велика разлика у другој и трећој групи долази отуд, што је у Србији релативно много више малих занатлија и трговаца, који у својим радњама раде сами, без помоћника. На једнога старешину у опште долазило је просечно само 0-18 помоћника и радника посебице у групи У групи првој

0‘05 трећој

0-31 другој

065 четвртој

0‘68 На једно лице које ради, долази у Србији просечно па 4-83 лица, која се од тога рада издржавају. У Бугарској овај просечни број износи само 1*87, дакле ни половнну. Значи, да је у Бугарској међу помоћницима и радницима внше самаца него у Србији. Међутим кад*узмемо да у Србији на једно домаћинство долази просечно по 6-2 члана а у Бугарској 5 6, то онда излази, да је у Бугарској јача радпа снага. Да би се боље увидело, у којој групн занимања има релативно више а у којој мање лпца, која просечно долазе на једнога радника, ми ћемо овде изнети те бројеве за Србнју п за Бугарску. Године 1900 издржавало се нросечно лица радом Једнога радника У групп У Србпјп у Бугарској првој .... 6-15 1-82 другој .... 2-55 2-60 трећој .... 243 2'96 четвртој . . . 1-83 2-09 у опште . . . 4-83 1-87