Дело

348 Д Е Л 0 внчу као најнемогућннји зато што је, пристајући на развод, тим самим упропашћавао Ану. Њему су запале у душу речи Дарије Александровне у Москви да, решавајући се на развод, он мисли само о себи а не мисли да ће тиме њу упропастити на свагда. II сад, кад је те речи довео у везу са својим опроштајем и оданошћу према деци, он их је на свој начин разумевао. Пристати на развод, дати јој слободу, значилојепо љеговим појмовима — одузети себи последњу везу за живот, децу, коју је волео, а њој — последњи ослопац на путу добра, и вргнути је у пропаст. Ако она постане разведена жена, он је знао да ће се она сјединити с Вронским, и та веза биће пезакопита и преступна, јер жена, по смислу закона црквеног, не може ступити у брак, док јој је жив муж. „Она ће се сјединити с њим, и кроз годину-две, или ће је он оставити, или ће она ступитп у сличне односе с другим“, мислио је Алексије Александрович. „И ја, давши пристанак на незаконити развод, бићу крив за њену пропаст“. Он је све то претресао стотинама пута и био је убеђен, да развод не само да није проста ствар, као што говораше његов шурак, него је потпуно немогућан. Он није веровао ни једној речи Степана Аркадијевича; на сваку његову реч имао је хиљаде против-доказа, али га је слушао, осећајући да се његовим речпма изражава она моћна груба сила, која управља његовим животом и којој ће се он морати покорити. — Питање је само у томе, како ћеш и под каквим условима ти пристати на развод. Она неће ништа, не сме да те моли, она све оставља твојој великодушности. „Боже мој! Боже мој! Зашто?“ помисли Алексије Александрович, сетивши се подробности развода, да је муж узимао кризицу на себе, и оним истим гестом, којим се заклањао Вронски, заклопн од стида лице рукама. — Ти си узбуђен, ја то разумем. Али, ако размислиш. „И који те удари по десном образу, подметни му и леви, и који тн скине хаљину, дај му и кошуљу“, помисли Алексије Алексанцрович. — Да, да! — узвикну он пиштећим гласом, —ја примам на себе срамоту, дајем чак сина, али... али није ли боље да ми то оставимо? У осталом, чнни шта хоћеш... II окрепувши се од шурака тако да га овај пе може видетн, он седе на столицу крај прозора. Стид га је било, горко