Дело

АНА КАРЕЊИНА 349 му је било, али заједно са тим јадом и стидом он је ocehao радост и милину пред висином своје смирености. Степан Аркадијевич беше ганут. Он поћута. — Алексије Александровичу, веруј ми да he она оценитп твоју великодушност, — рече он. — Али види се, то је била Божја воља, — додаде он, и рекавши то, осети да је то било глупо, и с муком се уздржа од осмејка над својом глупошћу. Алексије Александрович хтеде нешто да одговори, али га сузе задржаше. — То је кобна несрећа и треба је признати. Ја признајем ту несрећу као свршени факт и старам се да помогнем и теби и њој, — рече Степан Аркадијевич. Кад је Степан Аркадијевич изашао из собе, он беше ганут, али то му није сметало да буде задовољан што је^успешно свршио ову ствар, јер је био уверен да се Алексије Александрович неће одрећи својих речи. Томе задовољству придру* жило се још и то, што му дође на памет мисао да ће, кад се та ствар сврши, својој жени и блиским познаницима задавати питање: „каква је разлика између мене и фелдмаршала? Фелдмаршал врши разводе — и никоме не бива боље, а ја сам извршио развод — и тројици је боље... Или: каква је сличност између мене и фелдмаршала? Кад... У осталом, смислићу нешто полепше“, рече он у себи с осмејком. XXIII Рана Вронскога била је опасна, ма да је мимоишла срце. Неколико дана он се палазио између живота и смрти. Кад је први п^т био у стању да говори, у соби је била само Варја, жена братова. — Варја! — рече оп, строго гледајућп у њу — ја сам нехотично пуцао на себе. Молим те, не говори никад о томе и тако реци свима. Иначе сувише је глупо! Не одговарајућн ништа, Варја се паже пад њпм н с радосним осмејком погледа му у лице. Очи му беху светле, ue грозничаве, али израз њпхов беше строг. — Е, хвала Богу! — рече она. — Болн ли те што? — Помало овде. — Он показа на груди. — Дај да те превнјем. Од је, ћутећи и стегпувши своје шнроке јагодице, гледао у њу док га је она превпјала. Кад је свршпла, он рече: