Дело

АНА КАРЕЊИНА 3б1 Сутрадан изјутра сама Бетси дође к њему и саопшти му да је добила преко Облонског позитиван извештај да Алексије Александрович даје развод и да према томе Вронски може видети Ану. Не побринувши се чак ни да испрати од себе кнегињу Бетси, заборавивши све своје одлуке и не питајући, кад се може ни где је муж, Вронски се одмах уиути дому Карењина. Он устрча уз степенице, не видећи никога и ништа, и брзим кораком, једва уздржавајући се од трчања, уђе у њену собу. И не мислећи ништа, не гледајући да ли има кога у соби или не, он је загрли и обасу пољунцима њено лице, руке и врат. Ана се спремала за овај састанак, мислила је шта да му каже, али од свега тога ништа није успела да му каже; његова страст је обузе. Она хтеде да га утиша, да утиша и себе, али већ беше доцкан. Његов осећај пређе на њу. Усне јој дрхтаху тако да дуго није могла ништа да говори. — Да, ти си ме освојио, и ја сам твоја, — изговори опа најзад, притискујући на својим грудима његове руке. — Тако је морало да буде! — рече он. — Док смо живп, то мора бити. Ја то знам сад. — То је истина, — говораше она, све више и више бледећи и грлећи његову главу. — Али ипак има нечега ужасног у овоме, после свега што је било. — Све ће проћи, све ће проћи, ми ћемо бити тако срећни! Наша љубав и кад би се могла појачати, појачала би се баш тиме што у њој има нечега ужасног, — рече он, иодижући главу и показујући осмејком своје снажне зубе. И она није м« гла да пе одговори осмејком, не на речи, већ на заљубљене очи његове. Она узе његову руку- и гладнла је њоме своје охладнеле образе и ошишану косу. — Не могу да те познам у тој краткој коси. Тако сп се пролепшала. Прави дечко. Али како си ти бледа! — Да, врло сам слаба, — рече она, смешећн се. II уснице јој онет задрхташе. — Отпутоваћемо у Италнју, тамо ћеш се опоравпти, рече он. — Је ли то могућпо да ја и ти будемо као муж и жена, сами, као своја породица? — рече опа, загледајући изблнза у његове очи. — Ја се само чудим, како је то пекада могло бити друкчије.