Дело

352 Д Е Л 0 — Стива каже да он на све нристаје, али ја не могу да примим његову великодушност, — рече она, замишљено гледајући поред лица Вронскога. — Ја нећу резвод, мени је сада све једно. Само не знам шта ће он решити односно Серјоже. Оп није могао пикако да појми, како је она могла у овом тренутку састанка да мисли о разводу и да се сећа сина. Зар пије било све једпо? — Не говори о томе, не мисли, — рече он, окрећући њену руку у својој и старајући се да скрене на себе њену пажњу; али она никако није гледала у њега. — Ах, зашто нисам умрла, боље би било! — рече она, и сузе без јецања потекоше јој низ оба образа; али она се ипак стараше да се осмејкује, да га не би огорчила. Одрећи се ласкавог и опасног постављења у Ташкенду, по пређашњим појмовима Вронскога, било би срамно и немо* гућно. Али сад, не премишљајући ни једнога минута, он га се одрече и опазивши код виших кругова неодобравање, одмах поднесе оставку. Кроз месец дана, Алексије Александрович оста сам са сином у своме стану, а Ана с Вронским отпутова у иностранство, не добивши развод и одлучно отказавши се од њега. •* . С руског преводи М. Сретеновић. W « — HACTABHTlE се +vf -