Дело

354 Д Е Л 0 Па и кажи ми, зашто ће ти да се једно од тих бића привеже за тебе и, вечито понављајући исто, уверава о дубини осећаја која су још више плитка но што је она плитка. Шта ти је стало хоће ли нека „она“ ценити тебе, шта ти је стало како ће мислити о теби који од тих аутомата саграђених све на један калуп. Па чак нека си потпуно равнодушан каквом срцу у коме тако мало места има за права осећања. 0, пријатељу, веруј ми, ничега нема испод оног шаренила од маски којима покривају своју беду и јад, ничега испод шарених њихових маски. — А пријатељ ћуташе, само онај нервозни осмејак око развученлх усница постаде још болнији а у оку се, нехотице, заблпста и засветле једна суза. IIII АЛИ СЕ НИШТА НАРОЧИТО НИЈЕ ДОГОДИЛО Кад би се поглед заморио гледајући пконе из којих су извиривала измршавела, заморена нека, преплашена лица с нечим ропским и молебним у себи, ишао би даље и тражио неки нов предмет да се на њему заустави. Људи у дугим хаљинама певали су једнолико, неразумљиво, од свуда је долазио задах тамњана и свећа, с времена на време сви би се крстили. Ту су дошли да траже утехе и помоћи. Дошли су да траже. Поп је говорио овакву молитву: „Оче наш, који си на небесима...“ и даље по реду. А ова молитва овде имала је много смисла: Ту је дошла удовица са децом; они су се обраћали в.ебесном оцу. Дошао човек сломљеп несрећама; он је био тај који би могао да каже: „Нека буде воља твоја“. Много их је било који су се молили за насушни хлеб. Било их је који су се ломили између искушења и беде; њима је вера требала да пружи помоћи да пе подлегну ономе што је вером забрањено.