Дело

ДВЕ ПРИЧИЦЕ 355 А било је резигнираних који нису умели ни хтели више да се боре и који су побожно говорили „амин“ на све, јер су у свему научили да гледају неку вишу вољу против које не помаже борба. Сад су очекивали нешто изненадно, неочивано, свечан и велико. За то су и дошли у цркву. Очекивали су можда да се неком изненадном милошћу цео живот њихов промени. Они нису пмали много наде, али су дошли и мислили су да ће велика нада сама доћи, а да се нешто ипак може догодити. Да ће нешто ипак доћи. Неки обрт у животу о коме они нису ништа тачно знали. Била је нада на дну срца скривена, мала, и потајна неодређена. Био је маглени прамен наде. Било је неко пригушено очекивање. Нешто несвесно и безимено. Можда је то био само инстинкт, који се, недовољно познат и испитан, јавио независно од мишљења и коме се не верује а ипак се чека и слути. Нису смели ни да мисле бојећи се да мишљењем и размишљањем не угуше тог чудног прибеглицу у свом срцу, који је варао толико пута и издавао увек а кога су волели ипак. Нису смели сами себи да доказују ништа. У њиховим душама тињала је још увек она искра, оно вечито можда. Постепено, стално узбуђење и стално, несвесно осећање очекивања. Оно је било час јаче, час слабије. Покаткад огромно, велико, да су дрхтала тела као под ненадним додиром електричне струје. Покаткад је замирало и суха су уста махинално шапутала молитву. И, ваљда од чудног живота којим су живели у том тренутку, услед очекивања незнанога, неодређеног, тајног, остало им је мало осећања на броју. Све се слило у неку чудновату целину изДвојства, плиме и осеке сабезбројем прелазе. Мисли су отишле све. Поглед с времена на време блесаво је тумарао, ваљда тражећи место одакле ће се појавити догађај, ue знајућп где је његово место и шта треба да опази н о чему рачуна да да. После, нови осећаји и пису долазнлн. II, напослетку: Они у дугачким хаљинама свршили су са својнм једноликим певањем и повуклн се, свеће су се гасиле, некн од људн су већ били изашли, неки су нзлазнлн, а некп су још, још очекивали. Али се пишта парочито ннје догодпло. Шабац 1909 год. Станислав Винавер