Дело

362 Д Е Л 0 два, и када се унесу потребне коректуре у број приказивања, „Укупна статистика“ за српски репертоар гласиће: 42 оригинала (а не 41) приказана су 113 пута (а не 105). Што је овај број приказа до данас у исти мах и највећи у Народном Позоришту, може неко крститп и случајем, али га не може ни променити ни подценити. Исто тако у прегледу туђег репертоара учињене су ове ногрешке: изостављено је Шницлерово „Ашиковање" (1 пут), а у српски репертар унесено је „Девојче“ (2 пута). У броју приказивања ове су погрешке: „Госпођа с камелијама“ приказана је 2 нута (а не 3), „Бајацо“ 8 пута (а не 7), „Мамзел Нитуш“ 2 пута (а не 3), „Чнкина кућа“ 2 пута (а не 1), „Богат мајдан“ 2 пута (а не 1), „Лионски улак“ l пут (а не 2 пута). Већ и без овога била је погрешна цифра збира: није 179 него 178, а са овим поменутим коректурама збир је 180, а број комада туђих ни.је 85 него 86. — Али ппак од свега најгори је и скроз погрешан број приказа по литературама. Оваква иогрешка нипошто се не сме опростити управи која има и литераних претензија. У прегледу стоји: 43 француска комада 91 пут (а треба: 41 француски 87 пута); 8 талијанских 18 пута (а треба: 6 талијанских 16 пута); 2 чешка 8 иута (а треба: 3 чешка 10 пута); 4 шпанска 4 пута (а треба: 5 шпанских 6 пута); 2 норвешка 4 пута (а треба: 3 пута). Сасвим је изостављен l румунски и 1 холандски комад. Не улазећи у оцену и крштавање овакве поделе, иодсећам само са колико је подцењивања и иодсмеха говорио члан дапашње унраве Г. Драг. Јанковић о другом члану данашње управе г. Бр. Ђ. Нушићу, осуђујући га као „драматурга п уједно професора драмске књижевности у глумачкој школи“, што се усудио да известан „стереотипан круг комада“ назове романтичним. Питам се само, шта ли бп писао о дапашњој управи II како би све то крстио када би приказивао овај и овакав Годишњак?.. Али та је дужност иала мени у део, и ја ево не кријем да доиста не знам како такав посао треба крстити. Зато нећу то ни нокушати, него ћу ноћи даље и наставити изношење погрешака и потребне коректуре. У ирошлој сезони прпказано је свега 128 комада (а не 126) 293 пута (а не 284). — Као што се види, статистички преглед ренертоара скроз је погрешан и нетачап. Да је и поред тога овакав Годишњак могао бити штампан доказ је службепо