Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРЛфИЈА 369 Доста простора у својој распрапн посветио је г. Нипчнћ и последњем пројекту закона одржавним обезбеђсњима од 1906 године, који је обухватио и обезбеђење од града и обезбеђење стоке, н који је требао да искуством доказане мане закона од 1905 год. исправи. Али по мишљењу иишчевом пи овај пројекат није поставио ово обезбеђење на сасвим здраву основу. „Основна разлика овога нредлога са законом од 1905 у томе је, што се њим предвиђа осппвање устапове за обезбеђење. Њен главни приход долази од премија (уплата) које се плаћају према градобитности појединих места п осетљнвости усева и нлодова. Има само иретходних премија. Доплаћивање не може бити ни у коме случају. Осталн приходи установе, осим државне потпоре, мали су. Држава новчано иотпомаже установу на два начина: даје јој основнп капитал и сталну годишњу субвенцију. Основнп капптал састављен је ua исти начин као по закону од 1905. год.... Предвиђа се оснивање резервног фонда, у који улазе интерес основпог капитала, пнтерес самога фонда и годишња чиста добнт установе с неким ванредним приходнма... „Сем тога, но овоме би се пројекту нзвођење пољопривредног обезбеђења имало поверити засебној аутономној установи под Министром Народ. Прнвреде. Пошто је добро расветлио питање о процени н накнади штете код овога пројекта и парочито истакао „другу крајност његову“ на име: што је па супрот закопу од 1905 год., држава сра-змерно премијама обезбеђеника, имала да подноси мале жртве (давала је свега 100.000 дин. годишње субвенције одн. 4° о од штете) — писац је указао и на незнатни нзвор резервног фонда (50.000 дин. од интереса од основног капитала), којп треба да служи као резерва за покриће годишње штете од преко 2 мил. динара!!! У „Завршним посматрањима“, писац пребацује Народпој Скупштини, што је суспендовала закоп од 1905 год. „на неодређено време“, што значи, на нашем језпку, да га је бацнла у заборав. Интересне су мислп г. Нннчнћа о томе, шта би н како би у будуће требало радитп на овоме питању. По њему би се, пре но што би се брижљиво нобележили иодатци о падању града и други потребнн материјал прибрао, што свакако изискује дуже времена, моглаускоро створнтп једна установа нрелазног карактера, која бн располагала са двојаким разрезом: разрезомуз Доло, књ. 52. 24