Дело

40 Д Е Л 0 Да је неким случајем римско право сачувало свој одношај, који је имало за време царства, кад је било у својој пуној сили, извесно би оно било довољно и за потребе средњега века. Али, услед рефорама, извршених при паду римскога царства, као што смо то поменули, оне су се показале као недовољне за трговину и нису одговарале потребама и захтевима грговине. Ово је законодавство у средњем веку једино било познато и примењивано у Италији у средњем веку. Канонско је право отимало све већег маха са све већом применом својих одредаба и тежило је и надирало све јаче, да оно регулише све друштвене односе, те је још више неповољно утицало на рпмско право, на развитак трговине. Оно је забрањивало не само зајам на интерес, већ у опште ма какву добит од новца. Ово је, пак, рђаво утицало на развитак — увођење баначке трговине, без које трговина и трговци не могу бити. Да би доскочили овом злом стању, трговци су се сами помагали закључивањем пзмеђу себе уговора у које су уносили, било да би избегли строге законске сметње, које су се налазиле у праву, било да би се уговором обвезали, неке посебне одредбе. Такве одредбе, које су давале довољне ресултате, онн су и у другим уговорима понављали и на тај их начин све више распрострањавали; кад су једном постале са свим практичне и ушле у ток, сматрали су као да се подразумевају, па их нису изрично у уговоре ни уносили. На овај су начин посталп први обнчаји, а њихова укупност сачињавала је трговачко право у првом његовом почетку. Првобитно трговачко право постало је путем реакције против римског и канонског права; но из овога не треба изводити, да римско право није имало никаквог утицаја на трговачко право. Римско је право било полазна тачка, а то што је ново право одбацило многе одредбе и увело нове правне оригиналне установе, оно је ипак из њега црпело главпе одредбе, које је задржало и доцпије. Такав случај имамо, на пример, с начелом по коме сам пристанак и сагласност воља странака стварају обвезу: истину речено pactio obligationen non parit није нигда ни било избачено из римскога права, али како је у овој последњој епоси, разним изузећима било готово са свим уништено, која су изузећа доцније ностала сталне одредбе, може се с правом рећи, да је ово правпло било одбачепо; по ипак је то начело у римском законодавству стојало о консесуалним уго-