Дело

УТИЦАЈИ ТРГОВАЧКОГ ПРАВА НА ГРАЂАНСКО ПРАВО 41 ворима, а одатле га је позајмило трговачко право. Такоје исто и слобода доказа прешла из њега. Напоменимо, да и стечајно поступање потиче из римских установа, bonorum venditio. Но трговачко је право постало под утицајем римског права и у другим правцима, кад је постало предмет исиитивања и проучавања: легисти средњега века били су уверења, да се све може наћи у римском праву и често су га уносили и усвајали, како кад, некад добро некад рђаво, и пресађивали у трговачко право и оно што Римљанима није ни познато било. Те на тај начин утицај римскога права био је знатан на трговачко правоИ ако се може несумњиво рећи, да је ово био први узрок за стварање трговачког права, морамо додати, да он није био и једини. Од меродавне је вредности за ово испитати и проучпти постанак првих обичаја; али из тога не мора неминовно истицати, да је због тога морало и једно оригинално право да се утврди. Ми ћемо се овде позабавити испитивањем: шта је узрок тако брзом и тако знатном развићу овога новога права? Истраживање узрока овоме напредовању стоји у узрочној везн са унутарњим уређењем италијанских вароши средњега века. Из узрока, које немамо потребе овде излагати, јер се они налазе изложени у историји пропасти римске империје, римска је власт почела да пропада, нарочито кад је била извршена подела римскога царства. Разне друштвепе класе дошле су, под притиском измењених околности у такво стање, да су се саме морале бранити и штитити, јер их тадашња државна власт није могла заштитити. Оне се почну удруживати и образовати и склапати друштвене заједнпце. Класе, које су имале заједничке интересе да се заштпћују, груповале су се у удружења — компаиије. На тај начин постале су корпорације и њихова је улога почела све више н внше да расте, а нталијанске вароши средњега века н нису нншта друго до групе састављене у корпорације. За то време док је трговнна успевала и цветала у овим варошима, природно је и било, да су најзнатније, најважније и најмпогобројннје биле корнорацнје трговачке; оне су се груповале по занимању, које је могло битп пли нсто или слнчно. Овака органнзација компаннја н дала је могућност трговцима да створе своје нраво. Свака група, или корпорација сачнњавала је неку врсту мале државе са законодавном н судском влашћу. На челу овнх стајао је један или внше консула; уз њих раднла су два са-