Дело
ЦРНА МАШНА 55 погледе на друга, као да су се били нешто договорили. Шта вам је? рекох им ја отворено. II видим онда да бригадир гледа нетренимице у један џеп моје блузе, џеп који се, видите, налазио овде... овде... Бригадир ми не одговори, а затим наједанпут метне руку на џеп и рекне: „Овде има неко оружје“. — Нема никаквог, одговорим ја мирно. Не носим оружје и ви то знате. Ocehao сам, међутим, да он притискује нешто руком, али знао сам да имам често у џеповима по какво гвожђе као ковач и био сам миран. „Извините“ рећи he он. — Стане тражити... и извуче један револвер. — Ја скочим на ноге, за бога! И иомислим на срамоту коју ми хоће да учипе! „Ви сте ми га метнули у џеп! Пореците, неваљалче, ако имате храбрости...“ „Одведи га у затвор“, заповеди он своме другу, „чујеш ли како нас вређа“! Ја се отргнем и одгурнем их... Затнм, шта сам рекао, шта сам урадио, не знам... Видим гомилу света око себе... видим им очи светле од мржње... Викали су: „Ухватите га за руке...“ Била је једна гвоздена нолуга на домашају руке, ја је дохватим и замахнувши лупим га њоме по лобањи. Затим сам умакао као луд у поље... а сад ево ме овде. (Пауза). Дајте ми мало воде. Жедан сам. (Седне опет узрујан, тешко дишући, скине прстом машну и баци је на једну столицу — затнм пије — дуга пауза) Адв. Ја се писам преварио, кад сам рекао да можда... под скорашњим утиском... Селва. Ах, ћутите... Ако хоћете да ми учините љубав, немојте ми давати наде. Убио сам у моменту гнева, изазван, осрамоћен... знам и ја иараграфе буржоаског закона... Пма и сувнше околности да будем ослобођен. Али за другог неког. Адв. (Чини покрет као да пориче). Селва. (Узвикнувши готово дивље). Ах! (Устане н корача узбуђен; затпм вративши се к писаћем столу). Ви ћете ее запитати: „Али шта ће овај човек овде? шта хоће он од мене?“ (Очајно). Овде сам... јер сам на нрагу ваше куће осетио ужасну самоћу... и задрхтао сам; не за себе! (Узбуђујући се). Рекао сам вам: отац сам... пмам два мала детета... којп he остатп без тате... а имају мајку... тако добру, тако добру, али која је убита сирота... II ја се питам, шта he бити с њима? Како he живети? Куда ће ићн? Вн ме разумете... Вндео сам: вп сте добри... (У наступу страстп). Сад ево: треба да обећате овом несрећном оцу — у име не знам чега... али тако... да ћете се заузети за његову децу. Ако нх внднте саме, без номоћи, без хлеба. учините