Дело

АНА НАРЕЊИНА РОМ АН ЛАВА ТОхЛСТОЈА — НАСТАВАК IV Алексије Александрович, после сусрета са Вронским на својим вратима, отишао је, као што је и намеравао, у талијанску оперу. Он је одседео тамо два чина и видео је све. које му је било потребно да види. Вративши се кући, он пажљиво прегледа чивилук и видевши да војног шињела на њему није било, оде по обичају у своју собу. Али унаточ обичају, он не леже да спава, него је шетао тамо амо по своме кабинету до три сата по поноћи. Осећај гнева на жену, која није хтела да остане у границама пристојности и да испуни једину погодбу К0ЈУ ј°ј Је он ставио — не примати у својој кући љубавника — није му давао мира. Она није испунила његов захтев, и он је морао казнити и привести у дело своју претњу — тражити развод и одузети јој сина. Он је знао све тешкоће, које су биле скопчане са овом ствари, али он је рекао да ће то учинити и сад мора да изврши своју претњу. Грофица Лидија Ивановна наговештавала му је да би то био најбољи излаз из његовог положаја, а у последње време практика брачних развода довела је ту ствар до таквог савршенства, да је Алексије Алекандрович видео могућност да се савлађују све формалне тешкоће. Осим тога несрећа никад пнје сама, а и предмет о устројству инородаца и орошавању поља зарајске губерније створили су Алексију Александровичу такве непријатности, да је он за све ово последње време био у крајњој надражености.