Дело

МОЗАК II ДУША 123 вој налази се мождана кора (cortex), то је сива маса састављена из самих ганглкјских ћелица, а у унутрашњостп је бела маса нервних влакана. Мождана кора није равна већ је јако набрана, чиме постају тако зване вијуге (gyri) и јаме (sulci). Дужим и дубљим јамама (i'issurae) подељена је кора на четири кришке: чеону (lobus frontalis), слепоочну (1. temporalis), темену (1. parietalis) и потиљачну (1. occipitalis). Услед набраности површина коре много је већа него што би без тога била, и што год је број вијуга већи већа је и површина њена (код математичара Гауса она је износила 210.000 кв. милиметара, док код просечног човека износи око 190.000). Међу нервним влакнима постоје две битно различне групе. Једна, тако звана пројекциона влакна, везују ћелице мождане коре са ганглиским ћелицама нижих нервних центара. Друга, тако звана асоцнјациона влакна, спајају ганглиске ћелице великог мозга међусобно. Од ових последњих једна спајају нервне ћелице разних хемисфера и чине тако звану греду (corpus callosum), која спаја обе хемисфере међусобно, док друга спајају нервне ћелице појединпх хемисфера. Да величина и структура мозга стоје у вези са степеном интелигенције, то је несумњиво, али тачних критерија мп у овом погледу још немамо, јер постоје примери великих мозгова са малом интелигенцијом и великих интелнгенција с малим мозговима. Један сасвим обичан трговац у Берлину имао је мозак тежак 2.200 грама, док је један идиот имао шта више мозак од 2.850 грама тежине, досад најтежи мозак који је констатован. Идиоти иначе имају мале мозгове (око 900 гр.), један је имао чак мозак од само 200 грама тежине (код деце је мозак око 300 гр. тежине). Међу тим већина великих људи имала је већи мозак од обичних људи. Бајронов мозак био је тежак 1.807 гр., Кромвелов 2.231, Кивијев 1.829, Кантов (у 80 год.) 1.650, Бизмарков 1.807. Међу знатним људима имали су мале мозгове Гамбета, Данте, Рафаел и др. У опште узев мозак код човека не сме бити лакши од 1.000 (нросечна је тежина 1.400 гр.) а код жене од 900 грама (просечна је тежина 1.300) без осетне штете по интелигенцију. Величини мозга придолази као фактор који одређује степен интелигенције још и број вијуга одн. површина мождане коре, што показује горе наведени при-мер математичара Гауса. У првој половини XIX века постале су у питању о лока9 *