Дело

124 Д Е Л 0 лизацији психичких функција у мозгу две дијаметрално супротне теорије, Галова и Флуранова. Гал, чија су испитпвања на пољу анатомије великог мозга од епохалне вредност (он је први кору великог мозга објавио за седиште пспхичких функција) претпоставио је, да су различне психпчке функције локализиране у разнпм деловима великог мозга и да се према броју психичких функција да и велики мозак поделити у одговарајући број физиолошких центара. Ове последње он је без изузетка ставио на површину коре великог мозга и даље је претпоставио, да облик лобање тачно одговара облику великог мозга, те ца се из испупчења лобање да закључити на развиће психичких центара у мозгу. Према овоме Гал је лобању поделио у 27 регијона, који одговарају истом толиком броју психичких центара у мозгу одн. психичких функција (то је тако звана френологија Галова). При подели психичких функција Гал се с једне стране ослања на стару Психологпју душевних моћи, а с друге стране примењује тај појам и на тако специјалне психичке функције, које ниједан преставник те Психологије није уврстио у душевне моћи. Основне душевне моћи те старе Психологије, мишљење, осећање, вољу, није локализирао Гал нигде у мозгу, али на њихово место метнуо је (управо сваку од њих разделио је у) специјалне душевне моћи, као што су воља за језике, инстинкт плођења, поетски талент, метафизички дух, памћење ствари, памћење речи, љубав за децу итд. Међу тим већина од ових Галових психичких моћи врло су сложене психичке функције, које као такве не могу бити локализиране на појединим местима мозга. Осим тога сама френологија Галова као таква погрешна је, јер облик лобање само на мало места одговара облику самог мозга. Треба још напоменути да је Спурцхајм (Spurzheim), Галов ученик, место Галових 27 поставио 36 различних органа у мозгу одн. регијона на лобањи. Као реакција Галовој теорији јавила се теорија чувеног физиолога Флурана. По овој теорији у великом мозгу нема нарочитих одвојених места за поједине психичке функције, већ је целина свих психичкпх функција условљена у своме јављању целином мозга, тј. свест је локализирана одн. условљепа целим великим мозгом. По њему не постоји никаква разлика у физиолошкој функцији из.међу анатомски различних партија великог мозга, већ мозак сваким својим делом подједнако учествује у стварању психичкпх функција као што сваки део црне џигерице лучи жуч. Међу тим ова се теорнја исто тако мало