Дело

М 0 3 А К II Д У Ш А 125 може одржати као и теорпја Галова. Тврђење да целина великог мозга суделује при јављању свести води, конзеквентно изведено, тврђењу да сваки део његов суделује подједнако при томе, што не значи ни више ни мање до да је свест као целина, као читав комплекс разних психичких функција, смештена у сваком делу мозга, а то је тврђење још немогућније од тврђења Галовог, по коме поједини делови мозга имају да врше често врло комплексне психичке функцпје.1 Затим кад би сви делови мозга били у фпзиолошком погледу еквивалентни, онда би онп п у анатомском погледу требало да су хомогени (као што су де.шви црне џигерице у том ногледу хомогени), разлика у њиховој анатомској структури указује на разлику у физиолошкој функцији. Једно ове унутрашње противречности а друго све многобројније чињенице локализације појединачних чулних п моторних функцпја у великом мозгу убрзо су одузеле сав кредит Флурановој теоријп. Новнја физиологија, наслањајући се на Анатомију и Патологију мозга, вратила се је одсудно основном принципу Галове локализационе теорије, тј. принципу локализације појединих пснхичких функција у појединим деловима мозга. Само што је ова модерна теорија локализације била у стању да на много критичнијим појмовима Психологије заснује своја тврђења и да се потпуно ослободи заблуда френологије. Модерна теорија локализације психичких функција у кори великог мозга креће се у главном у два правца. По једном од ових (чији је преставник физиолог Мунк) кора великог мозга подељена је цела на чулне центре. Сваки такав центар садржи две врсте ганглијских ћелица: једне у којима је седиште самих осећаја (сензација) и друге у којима је седиште слика сећања. Непосредна близина обе ове врсте ћелица у сваком чулном центру чини, те се периферни надражај осећајне ћелице да лако пренетп на „ћелнцу сећања“ и у њој као слика сећања депонирати. Сваки чулни центар у псто је доба п моторан, пошто је вољни покрет пемогућ без осећаја питања или кретања који га ирате. По другом од тих праваца пак кора великог мозга није цела састављена из самих чулних центара, већ се она састоји 1 Упор. \V. \Vundt, Grundziige der physiologisclien Psychologie 5-te Aufl. 1902 1 Bd. S. 301 f.