Дело

МОЗАК И ДУША 131 На прво гштање принцнпијелан одговор је дат у прошлом одељку, тј. ми доиста морамо физиолошку локализацију пспхичких функција у кори великог мозга сматрати као принципијелно утврђену ствар. Могло би бити говора о томе, да ли је та локализација у апсолутном смислу константна, да ли није могуће да при разрушењу једног одређеног психичког центрума у мозгу други суседни делови мозга приме његове функције (што доиста изгледа да је у извесним случајевима констатовано), може бити говора и о томе, да ли постоје баш све оне три врсте центара (прнмарни, секундарни и терцијерни), које смо у прошлом одељку навели, али да постоје оделити психички центри у мозгу о томе дискусије не може бити. Најважнија разлика, коју је Флексиг учинио у односу на ове последње, разлика између чулних и асоциационих центара, мора међу тим да се изближе са чпсто психолошке тачке гледишта посматра. Флексиг на име сматра асоцијационе центре у главном за седпшта слика сећања (престава) док реални чулни утисци ностају у чулнпм центрима. Доиста кад се призна анатомска разлика обе врсте центара а она изгледа да се не може ставити у сумњу — онда је прпродно претпоставити, да постојп битна разлика у физиолошкој функцији њиховој, а овој последњој разлици може са психолошке стране одговарати само разлика између слика сећања (и њнхових модификација) с једне и реалних чулних утнсака с друге .стране. Слика сећања на име разликује се јачином својом од реалног чулног утиска и та разлика њихова физнолошкиј је необјашњива, ако слике сећања постају на оннм истим местима у мозгу па којима се првобитно јављају сами чулни утисци, док та разлика постаје сасвим јасна, ако се претпостави, да су та места различна. У овом последњем случају на име надражај, коме одговара у ћелицама чулног центра реални чулнп утисак, спроводи се асоцнјационим влакнпма у ћелице асоционог центра и при том снровођењу он губи од својејачине, те и одговарајући исихички садржај истог квалитета (слика сећања) показује мању јачину. Учпни ли се пак овака претпоставка, онда више није нужно нретпоставнти да у кори великог мозга постоје две врсте цептара за слике сећања, секундарни и мнестички центри, довољно је претпоставпти да су само мнестпчки центрп нрави центри слика сећања, док су секундарни моторни и гностичкн центри само места која нрестављају лезије асоцијационих влакана, што везују чулне са мнестичким центрима (а у извесним случајевима могла бп се п обрнута претпоставка