Дело

132 Д Е Л 0 учинити). Има физиолога који све више пспхичке центре, и терцијерне мнестичке (моторне и сензорне) и секундарне (моторне и гностичке) сматрају за чисте лезије асоцијационих влакана, која везују примарне чулне центре међусобно,1 међу тим то је несумњиво нетачно, јер се поред чулних центара морају претпоставити и асоциациони центри као центри слпка сећања. Вероватно је дакле, да ово мишљење има право само у односу на све секундарне или можда само за секундарпе сензорне или тако зване гностичке центре. Ми се овде морамо међу тим задовољити само са овом примедбом. Друго питање, питање о правом смислу локализације психичкнх функција у мозгу, много је теже од првога, тачан одговор на то питање могуће је у стварп дати тек на терену Метафизике. Јер однос психичких функцпја према одговарајућим физиолошким центрима у кори великог мозга самојеједан специјалан случај општег односа пзмеђу психичкога и физнчкога, између духа и материје, а овај последњи однос нреставља несумњнво један метафизички проблем. Остављајући да на другом месту опшпрније и детаљније расправљамо питање правог смисла локализације психичких функција у мозгу, мн ћемо се овде ограничити на неколике тачке, које нам изгледају да су од припципијелног значаја за сам одговор на пптање. На наше друго иптање могућа су два дијаметрално супротна одговора. По једноме од њих нсихичке функ^пје одн. психпчки садржаји налазе се у буквалном смислу на оним местима у мозгу, која их физиолошкп условљавају, по другоме пак психички садржаји и функције не налазе се у буквалном смислу у њиховим физполошкпм цептрима у мозгу, не налазе се у објективном простору мождане материје, већ се налазе у једној простој психпчкој супстанцнјп, у души, која као таква заузима само једну тачку (једно просто место) у простору мождане матернје. Прву иретиоставку застуна и мора нужним начином заступати материјализам, по коме је само материја првобитни реалптет, ко.ји се налази у објективном празном простору света, другу претпоставку пак заступа класични спиритуализам Декарта и Лајбница, и ако спиритуализам може застунати п прву претпоставку (то чнни нпр. спирптуализам Хартмана и Вунта). ГЈо првој претпоставци свест као целина пре1 В. о томе наведенп „Handbuch der Physiologie des Menschen“ од Haгела. IV. Bd. S. 108. B. у потврду п Флексиг, н. н. М. стр. 229 прпмедба 1.