Дело

МОЗАК II ДУША im ставља суму садржаја, која не значи ништа више до јединство самог мозга, повезаност свих делова мозга међусобно. По другој пак претпоставци свест је недељиво биће, њено јединство је нешто првобитно, свест преставља једну супстанцијалну це* лину. У следећем ми ћемо најпре покушати да докажемо, да је ова друга претпоставка тачна, чиме ће контроверза између материјализма н спиритуализма у погледу локализацијо психичких функцнја у мозгу бити принципнјелно решена, па ћемо онда укратко поменути и анатомске и физиолошке тешкоће, које се износе противу спиритуалистичке претпоставке седишта душе у једној тачцп у мозгу. Да је свест једна недељива целпна, да она не може постатн из својпх делова, већ да сваки њен део, да би се јавио, претпоставља да целина свести већ постоји, та се фундаментална истина да доказати на следећи начин. Кад затворим очи предметп које сам опазио одн. светлост и боје ишчезнуће. Кад би наиван човек пмао право да ови ссећаји вида егзистирају иј ван свести у спољнем свету, дакле и онда кад их ми не опажамо, онда би се са затварањем очију просто одвојио један део садржаја свести и продужио да егзистира независно од заосталог дела моје свести, у том би случају дакле доиста свест могла да се дели, један њен део могао би да се издвоји из целине и онет да се с њом спо.ји. Али ако наивнн реализам у своме тврђењу нема право — а и материјалиста увиђа да он нема право, јер матерпја, из које су по њему састављени објекти снољнег света, није предмет непосредног опажања — ако сваки садржај, свести, који ишчезава из свести ишчезава као такав у опште, онда је свест недељива, онда опа не може постати спајањем делова, којн су пре тога били одвојени. Допста ми не можемо претпоставити, да осећање бола кад ишчезне из наше свести без промене продужава своју егзистенцију селећи се тако рећи у другу свест, већ морамо претпоставнти, да са ишчезнућехМ његовим из наше свести он уопште ишчезава (при чему се не мора претпоставити, да одлазн у апсолутно ништа, већ онет у једно друго нешто, само у нешто што нпје никакав бол више).1 Тако исто не смемо за један бол, 1 Који се чпталац пнтересује за пптање, шта бпва са садржајпма свестп кад пшчезну из свестп одн. одакле долазе новп садржајп, упућујем га на моје дело „Principien der Metaphysik“ I Bd. 1-te Abth. Heidelberg 1904, S. 93 ff.