Дело

134 Д Е Л 0 који се јавља у нашој свести, претпоставити да је пре тога био у другој којој свести, па се непромењен само доселио у нашу свест, дакле само променио место своје егзистенције. Што важи пак за бол, то важи и за задовољство, и за слике имагинације, и за саме сензације, дакле за све садржаје свесне уопште. Одатле пак излази, да је свест сваког индпвидуума једно недељиво биће, да она не постаје спајањем делова који су раније одвојено постојали, већ да се сваки поједини садржај може јавити само у свести која већ постоји и ишчезнути из свести која већ постоји. На основу овог става пак материјалистичка хипотеза директне локализације психичких садржаја и функција у одговарајућим физиолошким центрима у мозгу постаје у принцицу немогућа. Јер по овој хипотези свесни садржаји егзистирали би у објективном простору на самим оним местима мозга, која их физиолошки условљају и веза, која између њих постоји, долазила би од повезаности ових центара спроводним путевима. Ако су пак везе, које међу садржајима свестп постоје, нешто првобитно, ако се не може замислити, да свест постаје чистим сумирањем свесних садржаја, који супрвобитно одвојени један оддругог, онда морамо закључити, да је директна локализацпја психичких задржаја у одговарајућим физиолошким центрима у мозгу немогућа. Доиста кад би овака једна локализација била могућа, онда би један део свести био просторно одвојен од другог и само нросторна веза одговарајућих можданих делова доводила би у просторну, дакле чисто спољашњу везу свесне садржаје: свест би била тада исто тако механичка сума свесних делова, као што је мозак механичка сума можданих делова. Али док делове мозга можемо одвајати један од другог, дотле један део свести не можемо да одвојимо од целине свести а да га као таквог не уништимо. Свест је дакле у овом погледу битно различна од мозга, према томе не може се замислити директна локализација њених делова у појединим деловима мозга. Ако је услед недељивости свести немогуће претпоставити, да се њени делови налазе директно у оним деловима мозга, који их физиолошки условљавају, онда нам не остаје ништа друго до да претпоставимо,?да^се свесни садржаји налазе у једној педељивој свесној супстанцији, која као таква има једно своје сасвим одређено место у мозгу. Јер да се та душевна супстанција мора налазити баш у мозгу, следује из тога, што су њене