Дело

136 Д Е Л 0 центрима (граничним еопама и паријеталном и темпоралном терминалном облашћу), док директне везе са чулним центрима тај асоцијациони центар нема (изузев малобро.јна влакна која га везују са мирисном сфером).1 Нрема томе чеони асоцијациони центар преставља највишу инстанцију у хијерархији можданих ценнтара и у њему ми морамо тражити оно место у коме се душа налази. То се потврђује и индиректно тиме што, као што смо раније поменули, у чеоном асоцијалном центру не лежи ниједан од специјалних психичких центара, и тиме, што патолошке лезије његове производе општу смањеност интелектуалних cuoсобности. Ппшто иак постоје две хемисфере мождане, то морамо претпоставити да је једна од њих другој (оној у којој се душа налази) хијерархијски подређена. Као што се из овога види, најновија анатомска испитивања структуре мождане коре баш иду у прилог учењу о једноставном седишту душе у мозгу. Како и на који начин пак надражаји, који се стичу са свих страна у чеони асоцијациони центар, бивају спровођени до самог оног места на коме се душа налази то ће можда за анатома остати за увек тајна. Јер у самом чеоном асоцијацпоном центру као таковоме ми не можемо претпоставити једно место у коме се сва асоцијациона влакна, која се у њему налазе, стичу, већ морамо претпоставити, да хијерархија, која је овде изведена између централног места душе п околине мождане, уопште више нема спољњег видљивг знака у анатомској структури мозга, коју ми својим срествима можемо да констатујемо, да је та хијерархија изведена чисто функционално, динамички на начин који је нама нема немогуће сазнати, који се губи у носледњим дубинама хмолекуларне и атомске структуре материјалне. Д-р Бранислав Петронијевић. -К* 1 В. о томе код Флекспга, н. н. М. стр. 236. Треба нарочито истаћп, да је по Флексигу чеонп асоцијационп центар везан у првом реду асоцијационим влакнпма са свима сегментпма централне збне (у којој се налазе моторнп центрп телесних органа) п да он с тога чеонп мозак сматра за седпште „телесне личностп". Интересантно је споменути да Вунт сматра чеони мозак за центар аперцепције (н. н. М. стр. 320 f).