Дело

142 Д Е Л 0 згодној форми крене питање о својој заосталости у каријери.. Практичан Србин! Излазећи из свога квартира на улицу, г. Диша се тако држао као да је свак дужан био знати о томе да је он тога вечера митрополитов гост. Итоје први искусио пиљар, чија је пиљарница била под његовим станом. После, у путу до канцеларије, г. Диша је још са неколицином о томе разговарао, а двојицитројици и позивницу показао, и то све тако, као да му није била намера да то учини. У канцеларији га место није држало; нигде није имао мира. А како ће, у осталом, и имати душевног мира цариник кад га митрополит позови на вечеру! Мало га је једила околност што са женом не може ићи на вечеру, али кад су му објаснили да то не би имало смисла ни по томе што његова жена носи српску ношњу, он се умирио. По савету благајника и још неких других својих интимних другова, и кола је најмио, и то један од најфинијих београдских: фијакера, са гумом на точковима. Заиста, није мало задовољство кад се човек осети пред једном таквом вечером, као штоје вечера код поглавара цркве у једној држави! * * * Тога вечера, тачно у девет сати, фијакер се зауставио пред митрополијом, и из тога фијакера, свечано обучен, изишао је г. Диша цариник. — Сад можеш ићи, а у једанаест да си овде — важним гласом рече г. Диша кочијашу, и онда уђе у митрополију. И кола зазврјаше, и нестаде их. У митрополији био је мрак и мртва тишина владаше у целој кући. Г. Диша уђе лево у неосветљен ходник и зачуди га толика домаћинова непажња према позваним гостима. Дубоко у дну ходника шкиљила је на зиду лампица без стаклета, и дим се осећао Г. Диша се упути ка тој јадној светлости. Али је и ту била тишина, само се могло чути да у споредној соби неко јако дува на нос; свакојако је тај неко спавао. Г. Диша постоја пред тим вратима неколико минута, очекујући да ма кога види или чује, али се нико живи не појави-