Дело

ТУМАЧЕЊЕ фиЗИЧКИХ II СОДИЈАЛНПХ ПОЈАВА 149 љива у периодама, од кад се умом служимо за научну експликацију појава природних Све промене, које су услед последњих открића дошле, не треба другојачије схватити, већ као савремену потребу другчијег тумачења појава, тражења других узрока, но што је раније случај био. За известан период научног развића довољно је било за наше сазнање знатп извесне елементе и њихове везе, па у томе сагледати одговор на каузалност између узрока и појава. Као што је некада било и сувише, кад су се знали појави, који једни за другим следују и једни узимали за узрок другима, на основу привидне везе у њиховој консекутивности — коензистенцији; тако је сад и сувише мало, ако се само верифицпра егзистенција принципа одржања сила и ентропије при каквим процесима. Ala како се негирала егзистенцпја данашњих физичких истина о вези међу по.јавима, на основу данашњих нојмова о материји и сили, или енергији, једно се мора увек тражити при сваком тумачењу, и то оно: што је заједничко свим појавима и међу свима тим нађеним релацијама између узрока и дејства, оно што је најмање променљиво, што је највише стално. Без икаквих принципа не би било никакве науке, никакав се процес протумачити не би могао и наше би се сазнање природе претворило у шаренило разних слика о процесима природним, из чега се никаква идеја не би добила о каквим правилностпма међу појавима. II Могућност да се извесним механичким узроцима какви појави, или скуп појава физичких, може протумачити, носи у себи клицу сумња, хипотеза и конвенција, што даје могућност за хиљаду других система механистичког тумачења (Поенкаре). Механистичко тумачење бива на основу два постулата: теорије о материји и основног иринципа о акцији и реакцпји, који се јавља као подлога за основне динамичке једначпне, које везују узроке са ефектима њиховим. Први постулат о матернји се мења и он изазива разне могуће системе за механистичко тумачење. Други постулат до сада није измењен. Примењен на механику од Галилеа и Њутна, а раније употребљен несвесно за тумачење појава, садржи у себи готов отисак основног неминовног закона за логичка тумачења односа нзмеђу узрока и