Дело

150 Д Е Л 0 њихових ефоката. Други постулат се изражава са два елемента у физици, узроком -појава силом и ефектом промене, — кретањем. Ако се остане при могућим променама код питања о материји, онда је по себи јасна множина разних теорија за тумачење механистичко појава; а ако би се претпоставило, да се и други постулат може мењати, онда не само, што би се број теорија умножио, већ би се и последња етапа за контролу, за крптеријум научног тумачења, изгубила и ми би се нашли на терену бескрајне сумње у истинитост нашег, бар и приближног, сазнања фиктивних узрока појавама и процесима природним. Данас више закони у физици немају ни из! далека ону тачност, која им се пре неколико година придавала. Сваки је закон само израз за вероватноћу, да ће се под извесним околностима догодити какви појави, али не и нужност, да се то збуде. Закони су потребни услови, но не и довољни, да ће се нешто збити, да се на основу њих може предвиђати. Општи закони, не они који у себи носе прву апроксимацију тачности, већ они као што су: закон гравитације, деградације и одржања енергије и др., услед гледишта савремених о статистичким особинама законитости у науци, губе ону општост, коју смо им раније придавали. Особине гравитације долазе по свој прилици као наше фиктивно осећање нечега, што се збива по са свим другим узроцима. Кретање светских система изгледа да долази од узрока особина гравитације, али је тако исто јасно, да се ефекти гравитације могу опажати, кад се слична кретања кретањима светских тела произведу са свим другим узроцима. Привлачење и одбијањање може и не постојати и ако привидно изгледа да се таквим узроцима стварају козмичка кретања. Особине опадања енергије обрнуто са квадратима одстојања, код свих ритмичних пертурбација у физичким срединама, доводе до сумње, да је гравитација прпмордијална сила, која режира кретања. Као што обичне силе зависне од одстојања, подижу етарске пертурбације у којима се опажају исте манифестације као и код опадања енергије од гравитације.тако се исто може узети да су примордијалне силе козмичких кретања, пре у вихорима и пертурбацијама средине, у којој се системи крећу, но у гравитацији која је објашњење за опадање тих етарских енергија. Закони одржања и деградације енергије могу никаква смисла немати ако се посматрају промене у ограниченим или бескрајним просторима. Ако се пође од тога, да се појави збивају у свету без-