Дело

ТГМАЧЕЊЕ фиЗИЧКПХ И СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 155 'тарњих дејства, 2) прираштају живе силе средњег стационарног кретања. Стационарно је кретање, у случају равнотеже статистичке, стање, где се молекили крећу ипак извесном брзином. Ако се молекили покрену из овога стања онда имамо кретање, које се зове осетно-мерљиво. При свакој се модификацији стања у систему ослобођава извесна количина топлоте и количник се из ове топлоте и апсолутне температуре зове вредност трансформације. П р е м а овоме се Карнотов прпнцип може и овако пск а з а т II: вредност трансформације једне промене једнака је опадању, услед ове промене, једне количине, која је у вези са свима променама стања спстема, само независна од његовог кретања. Ову је количину назвао Клаузијус Ентропија. Ове две истине независне су од сваке теорије о природи молекила и њихових унутарњих сила. Помоћу њих ми не знамо шта је топлота, али знамо код свих топлотних појава, шта је заједничко и стално; знамо две теореме од великог значаја за решавање многих питања из ове области науке физичке. Све што се је могло дедукцијом извести, на основу овог принципа, изведено је и нарочито је то утврђено: да је топлота кретање, да је апсолутна температура једнака живој сили стационарног кретања молекуларног (Болцман, Клаузијус). На основу оба принципа Томсон је извео закључак, да је васиона крајња, ограничена у простору, што је дало повода Клаузијусовим закључцима: l) д а ј е енергија васионе непроменљива и 2) да ентропија васпоне стално расте. Према овоме васиона иде једном и одређеном стању — стању мировања. Теорија Џипса (Gibbs. W. Ј.) заслужује овде помена. Он посматра масу елемената материјалних: били то атоми, молекили тела, већи комплекси или ма шта материјално, и по њему је стање одређено обликом својим и нарочитим параметрима. Пзмеђу ових елемената постоје извесне силе зависне такође од истих непознатих параметара. Начин расподеле различитих стања и разних кретања зависан је од бескрај многих узрока (услова). Једно стање према другом окарактерпсано је извесним количинама и једно се од тих стања може узети да је статистичко равнотежно. Најпростије услове, којима се извесно стање да представити, називље Џипс к а н о н и ч к о м д и с т р и б у ц иј о м. Овако је једно стање оно, које Максвел даје брзинама п*