Дело

ФРАНЦУСКИ ДУХ У КЊИЖЕВНОСТИ — СВРШЕТАК V XVII век. Све до XVII века француеки се дух формирао, пролазис кроз разне своје облике и постепено развијао, не доспевши ни у једној епоси да се јави у свој чистоти и потпуности својој, у свима оним особинама која га тако одликују од духа осталих народности. Тражећи свој прави пут, свој истински и потпун израз, он се само делимично испољавао у појединим делима и појединим писцима. Зато смо до сад морали нарочито да се задржавамо код извесних дела и писаца, да бисмо показали колики је и какав био у њима принос француског духа. Од XVII в. пак таква метода постаје непотребна и бескорисна. Век Луја XIV, са свима својим политичким, верским и друштвеним установама, са целом својом књижевношћу и уметношћу, типичан је израз француског духа и његова најсавршенија творевина. Дух расе достигао је тада апогеју свог стварања и јавио се у своме најлепшем облику, у облику класичног духа. Класична француска књижевност, тако обилна и тако богата, није дошла случајно, ни одједаниут. Онаје имала своје почетке још у Обнови; а дубоки разлози њеног јављања леже у самоме француском духу. Услед тога, згодно је аналисати класичну књижевност у њеним општим и карактеристичним цртама. Сви писци скоро имају један заједнички карактер. То више нису оне јаке индивидуалности из XVI века, које је било потребно понаособ изуча-