Дело

фРАНЦУСКИ ДУХ У КЊИЖЕВНОСТИ 171 диначно, у Француској су оне добиле општи значај и рашириле се свуда. Француски дух је енглеске аистракције оживио речитошћу и унео у њих јединства; зато су оне брзо биле схваћене и свуда распрострањене. Француска филозофија XVIII века може се Схматрати као један извод из свих филозофија и религија које се дотле постојале; она је универзална, космополитска, није заснована на искуству ни на психолошкоме посматрању: већ поставља а priori извесна начела која треба да се, као апсолутно тачна, поклапају са стварношћу. Књижевност XVIII века, као и филозофија, има космополитски карактер; она је распрострла по целој Европи и свуда пренела француске идеје и француски језик. Како је језик служио поглавито науци, филозофији и светској отмености, а ретко правој уметности и поезији, онјепостао сасвим интелектуалан. Језик више није природан ни конкретан, нема боје и звучности; он може да изражава још само контуре н чисту мисао. Ипак он стаје врло јасан, лак и разумљив, и раснростире се широм целога света. Најзад, овај филозовски век је без лиризма. Изузевши Андреа Шениа, једнога великог лирског песннка, који се јавио пред крај и био неиознат својим сувременицама, цела ова епоха нема нпкојега другог лирског песника који би био бољи од •осредњега. # & Француски дух је у XVIII веку покушао и последњи пут да се у потпуности и са свима својим најглавнијим особинама исиољи је у једноме човеку, да у њему оличи све што је најбнтније раси и што је најбоље у њој. Тај човек биоје Волтер. Остали писци су сачињавали три јасно одвојене групе. Једни су просто подражавали дела предходног века, и то су били најмање даровити. Други су настављали галску традицију, и написалн дела од вредности; али та су дела већ сложенија: поред галских одлика, она су прожета и новим тежњама, нанр. Жил Блас од Лезажа, Синовац Рамоаод Дидроа, Женидба Фигароваи Севиљски Берберинод Бомаршеа. Трећа је група уносила у фрапцуски дух нове састојке и богатила га новим особинама: ту долазе Ла Шосе, Опат Прево, Жан-Жак Русо, Бернарден де Сен-Пјер и Андре Шенје. Писци као Сен