Дело

170 Д Е Л 0 вргавају се критици. Први и најтежи удар претпела је религија. Антихришћанска струја је захватила цео век. Разум је заменио веру. Француска култура се увек колебала између племства и буржоазије. У доба Обнове и у класичној епоси племство је било јаче и давало је тон књижевности. Сада, благодарећи свеопштој критици и преживелости илемства и монархије, буржоаски се дух јављао као победилац; он уводи јавно мњење као једну нову снагу у друштвени живот Француске. Ипак салонски живот отменог света још непрестано је јак и од утицаја; књижевност непрестано остаје већим делом аристократска. Али та књижевност је аристократска само по облику; садржином често провејава дух буржоазије. С друге стране, књижевници и философи се по салонима изједначују са племством. Они вичу против племића, а сами се у неку руку аристократизирају. И XVIII век показује равнодушност француског духа према простом народу, који остаје заборављен и у великој беди. Најважнија одлика аристократске класичне културе јесте традиција. Разум и буржоаски дух XVIII века незадовољни су, негодују, буне се против свега што је остало из старог режима, и тако припремају земљиште револуцији. Једна нарочита одлика француске расе, са којом смо се до сада већ неколико пута сретали, јесте недостатак унутрашњег импулса, недостатак спонтаности. Треба увек да дође какав стран утицај да нробуди и развије успаване способности. Тај подстрек је за доба Обнове дошао из Италије, у почетку класичког века из Шпаније, а сад he се јавити из Енглеске; доцније, Романтизам ће прећи Французима из Немачке. Одмах за страним утицајем појављује се друга важна црта расе: експанзивна моћ, тежња за уопштавањем и ширењем ван својих граница. Свако утицање са страЕе неосетно је мењало француски дух и богатило га све новим и новим елементима. Култура француска, остајући у суштини доследна битним особинама расе, показује све већу тежњу да се изједначи с културом других народа и да постане интернационална. Енглеска XVIII века стављала је књижевност у службу економским и политичким нотребама народним, показивала је позитивистичку и материалистичку тенденцију у филозофији. То је све прешло одмах и у Француску. Али док су се такве доктрине у Енглеској појављивале с времена на време и поје-