Дело

фРАНЦУСКИ ДУХ У КЊПЖЕВНОСТИ 169 Његови портрети и максиме су веран израз класпчне културе. Лабриер у њима излаже типове и опште црте XVII века: излаже их фино, духовито и са нешто злобности. Карактери Лабриерови нису врло дубоко дело, али су уметнички написани; стил из Карактера показује већ извесне знаке волтеровске фразе. Духовитост и лен спољашњи облик дубине. Иако добар носматрач, Ламбриер није философ; он је без принципа који захватају суштин.у ствари, и готово увек остаје на површини. * Из овога кратког прегледа смо изоставили Малерба, Паскала, Ла Рошфукоа, Госпођу де Севиње, Фенелона и друге, прво зато што је у њима чист француски дух био ослабљен било оним класичним особинама које се противе галској традицији, било личним приносом, бпло каквим другим необјашњивим утицајима; друго шго су многи од њих осредњи писци (по унутрашњој вредности њихових дела) пли иначе некарактеристични, и треће, што мн је циљ да се зауставим само код онпх који стоје у непосредној вези са нашим предметом и у којима се најочитије испољио дух расе. Иначе све су то класичнн писци п сваки од њих представља унеколико француску културу; само бављење њима би нас одвело врло далеко и покварило потребну прегледност. VIVI Доба филозофије и револуције. Век Луја XIV добио је своје нарочито обележје иод утицајем тако званог „класичног укуса“, који се састојао у срећној комбинацији разума са естетичким осећањем. Тај склад у XVIII веку слаби. Најпре се губи смисао класичне старине; а затим, разум, добивши неограничену моћ, даје нарочити правац људској мисли и чини XVIII век веком рационализма и филозофије. Францускн дух губи оно што и није била његова битна одлика, што му је под упливом Обнове остало из ХЛ I века, губи артнстпчки смисао: али за то добија на другој страни, тамо где је увек његова склоност лежала и где је био потпуно свој, у областп разума и слободне мисли. Сва предања и установе из старог режима, саме собом већ доста ослабљене, подДело, књ. 53, 12