Дело

168 Д Е Л 0 његова поезија је објективна, само она је још конкретна и живописна, има пластичности и рељефа; њу нарочито одликује богаство у емоцијама. Ла Фонтен има духа, осећајности и љубави према природи и човечанству. Он даје утисак човека добричине, који очински гледа и доброћудно прашта слабости људске. То је био један отмени епикурејац који је умео да извуче из свих ствари битни део лепоте и уживања који су оне садржавале. Његови стихови то најбоље казују. „Волим игру, љубав, књиге и музику, „Варош и село, све најзад: ничега нема „Што ми не би било неисцрпно добро, „Чак и мрачна задовољства меланхоличне душе“. Поезија је његов лични принос; ауметнички смисао, осећање мере, тежња за истинитошћу и тачним посматрањем, познавање моралног живота и људских страсти — су принос класичног духа. Од свог века Ла Фонтеп се издваја јаким и живописним осећањем природе. Затим, он велики део својих особина дугује галској традицији, првобитнохме духу француском. Те опште француске особине у њему су: духовитост, лако и живо причање, фино и заједљиво подругивање и извесан недостатак моралног осећања. Напослетку, Ла Фонтен је од француског духа наследио и умешност у драмскоме представљању; његове Басне су као неке маледраме: свака личност је драмски приказана — радњом и говором. Б о с ј е. Босје представља теоретичара католичке вере и застунника апсолутне монархије. Цео живот му је протекао у развијању и тумачењу догме, у држању проповеди и надгробних беседа; целога свог века је величао краљевску власт. Једна од важних црта француске културе јесте традиција, а та црта се на јединствеп начин испољила код Босјеа. Отуда та његова строгост, она неумољивост; отуда и његова величина. Босје је представник француског духа још и својом речитошћу: он је највећи беседник француски. Л а б р и е р. Лабриер као мислилац и моралиста изостаје иза Паскала и Ла Рошфукоа, али боље представља француски дух него они.