Дело

АНА КАРЕЊИНА 198 Русије долази не само од неправилне иоделе земље и лажног правца, него да је томе припомогла у последње време неправилно накалемљена спољна цивилизација, особито саобраћајни путови и жељезнпце, које су повукле за собом централизацију по варошима, развиће раскоши, а услед тога, на уштрб земљорадњи, развитак фабричне индустрије, кредита и његовог трабанта — берзанске игре. Њему изгледаше, да, код правилног развића богаства у држави, све ове појаве настају тек онда, кад је на земљорадњу уложен већ знатан рад, кад је она постављена у правилне или бар одређене погодбе: да богаство једне земље мора расти равномерно, нарочито тако да друге гране богаства не претичу земљорадњу; да, према извесном стању земљорадње, морају бити и одговарајући саобраћајни путови, и да су жељезнице, код нашег неправилног уживања земље, будући изазване не економском већ политичком неопходношћу, дошле пре времена, и уместо да помогну земљорадњи, што се и очекивало од њих, оне су, претекнувши је и изазвавши развпће индустрије и кредита, зауставнле зехмљорадњу, и према томе, као год што би једнострано и превремено развиће једног органа у животиње сметало њеном општем развићу, тако исто и у општем развићу богаства Русије, кредпт, саобраћајни путови, појачавање фабричне делатности, којп су несумњнво неопходнн и уместни у Јевропи, код нас су направили само штету, потиснувши главно пптање о устројству земљорадње, које је било на дневном реду. Међутим, док је он писао своје ствари, она је мислила о томе, како је неприродно пажљив био њен муж према младоме кнезу Чарскоме, који је врло нетактично кокетирао с њом уочи њиховог одласка. „Та он је љубоморан“, мислила је она. „Боже мој, како је љубак и глуп! Љубоморан! Кад би оп знао, да су сви они за мене као год и Петар кувар“, мислила је она, гледајући, са чудноватим за себе осећајем својпне, у његов потиљак и црвен врат. „Ма да ми је и жао да га прекидам, у раду (али успеће!), треба видети његово лпце; да ли ће осетити да ја гледам у њега? Хоћу да се окрене... Е хоћу, но!“ — и ова још шире отвори очп, желећи тиме да појача дејство погледа. — Да, они одвлаче к себи све сокове и дају лажан сјај, — промрмља он, престајући да ппше, и осећајући да она гледа у њега и смеши се, обазре се. — Шта? — упита он, смешећи се п устајући.