Дело

196 Д Е Л 0 У овим речима Агафије Михајловне Љовин прочита расплет драме, која се у последње време догађала између ње и Китинке. Он је видео да је Кити, без обзира на све огорчење, које је као нова домаћица причинила Агафији Михајловној, одузевши јој дизгине управе, ипак победила ју и принудила старицу да је воли. — Ето прочитала сам твоје писмо, — речи Кити, пружајући му једно неписмено написано писмо. — То је од оне женске, чини ми се, твога брата... — рече она. — Нисам прочитала. А ово је од мојих и од Доли. Замисли! Доли водила Тању и Грпшу код Сарматских на дечији бал; Тања је била као маркиза. Али Љовин је није слушао; поцрвенивши, он узе то писмо, од Марије Николајевне, бивше љубазнице свога брата Николе и поче га читати. У првом писму Марија Николајевна писала је да ју је брат његов отерао од себе, без кривице, и са дирљивом нанвношћу додала да она, ма да је опет у сиротињи, ништа не тражи и не жели, но да је само тишти мисао да ће Никола Дмитријевич пропасти без ње, услед слабости свога здравља, н молила је брата да пази на нега. Сад је пак писала друго. Она је нашла Николу Дмитријевича, опет се измирила с њим у Москви и кренула у губернијски град, где је добио службу. Али тамо се он свадио с начелником и вратио се натраг у Москву, но на путу се тако разболео да ће мучпо устати — иисаше она. „Једнако се вас сећао, а и новаца више — Прочитај, Доли пише о теби, — отпоче Кити, смешећи се; али одједном застаде, приметивши промену израза на лицу мужевљем. — Шта тп је? Шта је то? — Пише ми да је брат Никола на самрти. Хоћу да идем. Лице Китинкино одједном се промени. Мисли. о Тањи као маркизи, о Доли, све то ишчезе. — Кад ћеш да идеш? — рече она. — Сутра. — Н ја ћу с тобом, могу ли? — рече она. — Кити! Шта је то? — рече он с укором. — Како шта? — нађе се она увређена, што он као мрзовољно и с досадом прима њезин предлог. — Зашто да не идем? Ја ти нећу сметати. Ја... — Ја ндем зато што мој брат умире, — рече Љовин. Шта ћеш ти...