Дело

ОНИМА ШТО ПЛАЧУ Ја хоћу да радим не губећи време, Да не кукам после како немам среће, Како је за борбу слабо моје плеће И како су људи стене глухе, неме. Ја хоћу да радим, ја тражим живота. Не плашим се борбе у њу ступам смело. Ја хоћу да створим иуно снаге дело. Не плаши ме моја властита Голгота. Кидајући себе ја хоћу да стварам, Да челичним длетом чврсти камен парам И да створим дело што времену прети, Да саломим леност овог млаког друштва, Пуног женскпх ћудп и мушког мекуштва. Рада! Плач не трппм: плач се грозно свети. М. Бојић.