Дело

10 Д Е Л 0 на њу не може свести све што се хоће, алн држи да он одговара нечему стварно објективном. Ако се не тера у бескрајност, у апсолутну истину, тај принцип има јасан и одређен смисао. Због овога ће он дуго трајати и кад га нестане прећиће у принцип више хармоније, која за васиону влада. III За обична видљива, механичка козмичка кретања став о енергији гласи: да је сума потенцијалне и кинетичке енергије у сваком тренутку стална за консервативне системе или једнака раду спољних сила за неконсервативне системе. Под првим се системом разумеју све промене у једном изолованом систему од спољних узрока, н. нр. промене у нашем космичком сунчаном систему, ако се негирају утицаји других система, којп су слаби, а под неконсервативним се системима разумеју системи промена који и од спољних узрока зависе. Потенцијална је енергија рад сила, узрока, који стварају промене, узет са промењеним знаком; а кинетичка је енергија стање самих нромена окарактерисано живом силом материјалних система у кретању. Та се жива сила изражава разнпм параметрнма за разне појаве физичке, н. пр. код топлоте температуром, код светлости интензитетом боја, код звука јачином тона и др., али се све на крају крајева да изразити половином производа из масе и квадрата брзина. Ако спољних узрока променама нема, нема нн њиховог рада и онда је при ма каквој промени, сума из обе енергије, потенцијалне и кинетичке, стална. Једна се енергија ствара на рачун друге. Како гравитација дејствује на сва тела, ако се пође од ње, као једног општег узрока, онда је рад гравитације, као силе, једнак са својим ефектом са живом силом тела у кретању. Да се једно тело из једног нивоа у други пренесе потребан је извесан рад, из кога се, ако са ннвоа вишег тело пређе у ниво, у коме је било, ствара брзина, коју тело добије при паду у почетни ниво. Ово је претварање могуће стога, што рад ствара кретање и обратно, и у овоме и лежи разлог за тумачење прелаза једне појаве физичке у другу. Потенцијална и кинетичка енергија су два назива за сличне, ако не и идентичне појаве. Како у природи бива прелаз из једног облика енергије у други зависи од средина физичкнх, у ко.јима се процеси збивају, али на крају крајева све промене биле ма у ком домену