Дело

ТУМАЧЕЊЕ фиЗИЧКИХ И СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 9 У носледњем случају имамо (п — р) релација, у опште линеарних облика, пзмеђу n парамгтара и њикових извода по t, и оне су: Yi = хи dxi -f- xi-2 dx2.... + xi„ dx„ = 0 i = l. 2 .... (n — p).... (1. xik су функције од xi X2.... x„. Да бп ово упростили, узмимо нека је рад спољних сила нула, а и топлота, коју тело испушта нула. Ово доводи до тога да постоји извесна комбинацпја Yi, која је тотални диференцијал, т. ј. могуће је наћи n — р функција: zi Z2

z„ — р од xi Х2.... х„ да је zi yi + Z2 уа + .... z„ — р у„ — р тоталнн дифернцијал. Могуће је да има више параметара независних под упливом спољних снла, чији смо рад нретпоставили да је нула. Ако нема никаквих спољних сила систем је одређен са n параметара и могуће је наћи раније стање или доцније докле смо на становишту детерминистичком, али и онда смо пред ранијим тешкоћама. Ако има спољних утицаја, тела од којих зависе промене у посматраном систему, будуће стање није потпуно одређено садањим стањем. Дали је вероватно да постоје једначине (1 илн су оне, које смо нашли а личе на (1 нетачне, с тога што су упливп спољних сила мали, да их неможемо опазити. Ако систем није сасвим изолован, немогуће је узети да је његова унутрашња енергпја незавпсна од сиољних узрока. Ако се не узме бар претпоставка да је рад спољних сила нула, онда питање енергпје (тоталног диференцијала) постаје још теже. Да бн принцип Мајеров вредио за васиону апсолутно, за који смо случај само у забуни, који интеграл ваља сматрати као енергију, тај би принцнп гласио: да консервација енергије има само једно значење, једну особину заједнпчку свему могућем, али се онда то коси са хипотезом детерминистичком, да је само једно решење могуће а не више. По хипотези индетерминистичкој тај закон консервације енергије може заузети облик једног могућег, баш да се простре у апсолутном смислу, и онда се јавља као граница наметнута слободи. Поенкаре мисли да је закон Мајеров фипа форма да се