Дело

ТУМАЧЕЊЕ фиЗНЧКИХ И СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА 19 Р е в е р з и б и л н и механички феномени су иојаве где се нпшта ее губи; иреверзибилни су где се губи корисна енер* гија. Равнотежна се стања мењају. Кретања универсума у супротном смислу није немогућност већ невероватноћа (Gibbs), што је оправдано узети да се енергија механичка губи у природи, а са тим иде, као једном стању мира, до кога је стања врло велика невероватноћа да ће се доћи. Хомогеност једном створена траје вечито. Кад се постигне хомогеност у два гаса треба број векова велики од 1 са 10 милијардн нула као вероватноћа за сепарацију гасова. Толика је невероватноћа да ће се и до мира доћи (Boltzmann). Закон нестабилности хомогеног — (Спенсеров, позајмљен од Руса Ваег-а), не вреди у строгом смислу. Спенсерова је теорија ритма тачна за пром^не у васиони. Ритмичност чини хомогеност још невероватнијом. У свих промена има периоде у којој превлађују привлачне силе и стварају концетрацију универсалну, и велики период репулснвних сила кад преовлађује дисолуција универзална. Пма ера релативних реновација и дисолуција. Ритам се противи нроцесима униформне температуре. Хомогено је нестабилно само кад је диференцијација праћена деградацијом, а ово је изгледа општа појава процеса. Хомогено је стабилно и нема диференцијације, кад се ово диференцирање прати ресторацијом корисне енергије. Хетерогено је стање нестабилно. Ове последње дедукције из Карнотовог става значајне су за све могуће процесе: физичке, социјалне, економске, психичке и моралне. Овде сам по Brunhes-y изнео главна места о суштинп два основна принципа механичка, и јасно је да се ова теорија поклапа без мало са Лебоновом. Изнео сам иримену тих принципа на жива бића, и из услова за равнотежно стање јасно је да се примена може наћи за системе ма какве: економске, социјалне, психпчке и моралне. На крају овога одељка изнећу општу примену само на економију. По односима између капитала и рада у процесима економским, који дају вредностн, да се лако доћи до аналогија економско-термичких. По улози коју капитал има у економији, његова се функција може пдентификовати са функцијом топлоте у физичкпх нојава. Ако на овом месту пођемо од ове хипотезе, 2*