Дело

36 Д Е Л 0 дарају са начелима десцендентне теорије великог британског природњака. Баш некако у то доба долазе и његова прва посматрања и први радови на пољу криминалне антропологије. Вршећи секцију на једном злочпнцу, Ломброзо је опазио да у лобањи постоји трећа јама у затиљку, поред још неких других анормалних находа. То му је откриће дало повода да се баци на опширнија испитивања злочинаца, како мртвих, тако и живих, и да изнесе на јавност читав ред нових, већином донде сасвим непозпатих, чињеница. II ако је и пре Ломброза било радника. на овом пољу, опет се може рећп да су њихови проналасци били веома мали и незнатни, те се с правом може Ломброзо назвати творцем криминалне антропологије. Ту његову заслугу не може му нико оспорити и ако многа од његових тврђења није наука безусловно усвојила. На основу огромног материјала, којијеон годинама скупљао, посматрајући више хиљада преступника и злочинаца написао је Ломброзо његово најпознатије и најважније дело „L’uomo đelinqeiite in rapporto alla antropologia, alla giurisprudenza ed alla discipline carcerariae“ (Злочинац у антрополошком и правничком одношају и као заточник). С овим делом не само да је криминална антропологија стављена на сасвим нову основу, већ су и казненом поступку отворени нови путови. Но о томе биће доцније опширније говора. У години 1862 и ако је још био војни лекар, буде Ломброзо постављен за доцента психпјатрије и судске медицине на универзитету у Павији. На томе положају он је с великим трудом иродужио своја испитивања на иољу криминалне автропологије, пошто му је психијатрија давала такође довољно материјала за те радове. У те године пада такође један од његових врло знаменитих радова, који је учинио читав иреврат у дотадањим погледима о једној тешкој бољцп, која од памтивека дави сиромашно становништво Пталије — пелагри. Ова је болест последњих година и код нас посматрана у неколпко мањих еиидемија и описана у „Српском Архиву за целокупно лекарство“. — Овде се впђа најбоље огромна тачност и правилност у исиитивању Ломброзовом, јер је он увек, кад је само увидео да је на правом путу, енергички ступао напред и корачао истакнутом циљу не бојећи се никаквих препрека, које су му се на пут стављале.