Дело

АНА КАРЕЊИНА 431 Кудрави старац, повеаан ликом по коси, са тамним од зноја грбавим леђима, убрзавши корак, приђе н ухвати се загорелом руком за крнло од кола. — Воздвиженско, кућа грофова? — понови он. — Ето га ту, чим нређеш нзбрежак. Савијутак има на лево. Право шором док не удариш у њу. А до кога ћете? Је л’ баш до њега? — А јееу ли они код куће, — неодређено рече Дарија Александровна, не знајућп ни како да нита сељака за Ану. — Код куће су влашто — рече мужик, газећи босим ногама по прашини н оетављајући јасан траг стопала са пет прстију. — Влашто су код куће, — понови он, очевидно желећи да се упусти у разговор. — Јуче је још гостпју дошло. Има их много... Шта ћеш? — Он се окрете младићу који му нешто викаше од кола. — Ја како!... Отоич нрођоше овуда сви на коњима да гледају жетву. Сад су влашто код куће. А ви оклен сте? — Ми смо издалека, — рече кочијаш, пењући се на бок. — Па, велиш, близу? — Кажем ти, ето ту. Чим изиђеш... — говораше он, мрдајући руком но крилу колском. Млад, здрав, крутуљаст момак приђе такође колима. — Има л’ да се купи ил’ везује? — упита он. — Не знам, голубе. — Еле, како сврнеш на лево, право ћеш тако и ударпти, — говораше мужик, очевидно перадо иуштајући путнике и желећи да се разговара. Кочијаш потера, али тек што заокренуше, а мужик повика: — Стој! Еј, љубезни! Станп! — викаху два гласа. Кочпјаш стаде. — Ето их, ђе иду! — повика мужик. — Их, ала закрчили! — проговори он, показујући на четворицу коњаника и двоје у колима, који иђаху путем. То су били Вронски с жокејем, Весловскн и Ана на коњима, и кнегињица Варвара са Свијажским у шарабану.1 Онп су ишли да се провозају и да гледају дејство нових машпнажетелица. Кад се кола зауставише, коњаници пођоше ходом. Наиред је јахала Ана напоредо с Весловским. Ана је јахала лаганнм 1 Врста кола.