Дело

432 Д Е Л 0 ходом на осредњем пуном енглеском кобу са остриженом гривом и кратким репом. Њена лепа глава са испалом црном косом испод високог шешира, њена иуна рамена. танак струк у црној амазонци и цело њено мирно, грациозно седење поразише Дарију Александровну. Првог тренутка учини јој се непристојно што Ана јаше на коњу. Са представом о јахању за .једну даму у појмовима Дарије Александровне сједињавала се представа о младој лакој кокетерији, која по њеном мишљењу није доликовала положају Анином; али кад је разгледа изближе, она се одмах помири са њеним јахањем. Без обзира на елегантност, све је било тако просто, спокојно и достојанствено, и у пози, и у одећи, и у покретима Аниним да ништа није могло бити природније. Напоредо с Аном, на ражљућеном каваљериском чилашу, опружајући дебеле ноге напред и очевидно уживајући у самом себп, јахао је Васењка Весловски у шотландској капици разлеишаним тракама, и Дарија Александровна, познавши га, није се могла уздржати од веселог осмејка. Позади њих јахао је Вронски. Под њим је био крвни затворени алат, очевидно разжешћен галопом. Задржавајући га, он је радио дизгинима. За њим је јахао мали човечуљак у жокејском костиму. Свијажски с кнегињицом, у новом шарабану, на крупном враном касачу сустизао је коњанике. Лице Анино, оног тренутка кад је она у малој фигури згрченој у углу старог фијакера, познала Дарију Александровну, одједном засија радосним осмејком. Она узвикну, уздрхта на седлу и потера коња галопом. Дошавши до кола, она без ичије помоћи скочи с коња, и придржавајући амазонку потрча у сусрет Дарији. — И мислила сам, и нисам смела да мислпм. Ево радости! Ти не можеш замислити моју радост! — говорила је она, час припијајући се лицем уз Дарију и љубећи је, час одмичући се и с осмејком разгледајући је. — Ево радости, Алексије! — рече она обазревши се на Вронског, који беше сјахао и прилажаше к њима. Вронски, скинувши сиви високи шешир, приђе Дарији. — Ви нећете вероватп како се радујемо вашем доласку, — рече он, придајући особити значај изговореним речима и показујући осмејком своје снажне беле зубе.