Дело

38 Д Е Л 0 прође пуних десет година напорнога рада и очајне борбе са свима могућним меродавним и немеродавнпм факторима, те да се најзад извојује победа истинитом начелу, које је он једини тако логички и јуначки заступао. Ломброзо је остао у војној служби све до 1863 године, али му се никако није свидело да остане стално у томе положају, који је правио велику препреку слободном испољавању његових смелих научних испитивања, те тако напусти војску и ограничи се само на предавања на универзитету, којајеи пре војне службе, држао. Али принос од тих предавања није био толики да му је бар могао осигурати задовољење најважнијих животних иотреба, те је поред тога морао да се бави и превођењем са страних језика. А како су његова научна испптивања испуњавала скоро цео дан то је те споредне послове могао само ноћу радити. II по овоме може се лако оценити интензивност његовог интелекта кад је оволика напрезања могао тако лако да подноси. 1864 год. буде постављен за изванредног професора псијатрије и директора луднице у Павији. Његово приступно предавање „геније и лудило“ учинило је врло велики утисак не само код слушалаца већ и у целом научном свету. То је предавање било зачетак његовог доцнијег дела „L’uomo di genio“, које је познато у целом образованом свету. У Павији остао је Ломброзо 12 година. 1876 године наименован је за редовног ирофесора у Турину, где је пуних 30 година предавао психијатрију и судску медицпну и највећи део његових научних радова датира из Туринске психијатричке клинике. Из тога места појављивали су се свп гласови о његовом неуморном раду и ширили на све четири стране света, ту је он и своје огњиште засновао па је пајзад и свој живот завршио пре 3 месеца у 74 години. II Ако хоћемо да подвргнемо опширнијој анализи главне научне радове Ломброзове и да видимо у чему се он поглавито нстакао онда ћемо наћи да су две његове теорије у овом погледу најважније. Прво је његова теорија о рођеном злочинцу, а друго поставка о великој интимности генија са лудилом. Ломброзо је доказивао да постоји тако звани злочиначкн тип и та је његова теорија постала тако популарна