Дело

446 Д Е Л 0 снегови. Ча 100 ектара норвешког земљишта само су трп ектара (3%) ко.ја дају приходе, то им је продуктивно земљшпте — њиве, вртови, ливаде и пашњаци. Орница (њиве и вртови) износи само 650.000 ектара. Под шумама су 22%. Али цела северна просторија, скоро 7з целе земље, нема ни шума. Са тако мало родне земље добија се ограничен број усева, највише жито и нропир. Велики део народа упућен је само на рибарство и траву (због стоке), што је и на њиховом новцу сиволизирано. Наша земља, и ако је 7 пута мања, опет је несравњено богатпја; ми имамо више продуктпвног земљишта, више биљног и рудног богаства, наша зе^мља изобилује разноврсним земаљским продуктима, у кратко, Србија је прави рај према Норвешкој. Тако стоји Србија према Норвешкој у погледу материјалног богаства, а сад да видимо како стојимо по интелектуалном богаству, у културном погледу, према Норвешцима. Ми се хвалимо освајачком традицијом из 12. 13. и 14. века, а за садашњи застој и нерад тешимо се и бранимо се пет-вековним робовањем. Норвешци не иолажу много на традицију, они нису били освајачи, већ увек освајани. До 1814 год. о њима се није водило рачуна као о засебном народу, то су били сиромашни и некултурни поданици разних освајача, најчешће Данаца и Швеђана. Тек 1814 они су се формирали као засебна народност, у засебну државу и од тада су почели радити на своме националном васпитању. Од те године, па све до 1905 били су у потчињеном савезу са Швеђанима. Норвешци се не позивају на прошлост, али се хвале садашњицом, јер веле: нико те не пита шта си некад био, већ шта си и шта вредиш сада. Овај мали и сиромашан народ, растурен по врло великој просторнји, успео је да своју велику земљу тако уреди да свуда, и у најзабаченијим крајевима, Норвежанин живи животом правихљуди. Путови, телеграфи, телефони, железнице, све је то најбоље и најсавршеније; куће, намештаји, ностеље, посуђе, окућнице, двориште, стаје за стоку, свеје то уређено и чисто, све је то на свом месту, како се само пожелети може, Народ је здрав и врло просвећен. Интересантно ће бити ако наведем један пример. Код нас се сматра најнесолиднији кочијашки сталеж. — Ја и један немац имали смо да се возимо од Мерока до Јеле, растојање 80 км., кочијаш је био из Јеле, дакле он се враћа куд ми идемо. Погодба односно цене ишлаје лако