Дело

X Р 0 Н II К А 447 јер има утврђена такса, али је искрсла друга незгода, о којој ми овамо појма немамо; мој сапутник требао је тога дана, у вече да стигне, у Јели, на лађу, али кочијаш са својим коњима и колима, не сме, на томе путу, прећи више од 60 км. за дан. Узалуд смо ми њему објашњавали како коњи могу издржати и како ћемо му ми за оних 20 км. платити много више него што је такса, и како њега нико неће видети нити ће се знати за тај његов преступ. Он је на све то слегао раменима и овлаш се осмејкивао, па је на крају само рекао: ја сам се обавезао да овај посао радим тако како је нронисано. — Тај човек говори сем норвешког, шведски, енглески и немачкн, а прилично располаже и са француским; уз пут нам је прнчао како је уређена њихова кочијашка служба. Прво се пријави за тај посао, надлежни се добро распитају о њему, за тим га узму на неку смотру, као на исппт, па кад је добар допусте му да може набавити кола; кад набави кола и коње сад и њих пријави контролној комисији, ова измери просторност и издржљивост кола и снагу коња, па му онда направи распоред, колико путника са колико пртљага и колико километара сме дневпо превозити. Затим нам је кочијаш причао о старијој и савременој литератури свога народа, са мо.јим сапутннком разговарао је о немачким класичарима, по чему се и сам немац уверио да овај човек располаже врло солидннм знањем о свему о чему је говирио, Пролазили смо кроз сасвим ненасељене пределе, али је пут свуда као тепспја и ако је земља п брдовита и кршевита. Безбедност путника је потпуно осигурана. Никад се и не прича да је било каквог случаја да се некоме на путу десила каква непријатност, новац може сваки ако хоће на леђима, у отвореној кеси носити. Ако когод случајно изгуби какву ствар, може на сигурно рачунати да he је наћи. Сваки којн туђу ствар нађе сматра за свету дужност да је преда ономе чија је. Уз пут имају само по где-где бараке, кантине, да се нутници могу заложити. Алкохолна пића нигде се не држе, то је из Норвешке сасвим иотиснуто. Хотели служе само путницима, домаћи људи не иду у њих. У хотелима се добија храна. Тамо услуга пнта „шта желите јести?“, а не као код нас: „шта желите пити?“ Код њих у гостионицама нема пића, а код нас нема јела и соба за одмарање. Гостионице у Норвешкој већином су закупила хуманитарна друштва, од зараде они узнмају