Дело

448 Д Е Л 0 мали (б—6%) проценат, остало дају општинама, срезовима и окрузима. Власти су потпуно самоуправне, али нигде нема злоупотребе у својој дужности. — Овом се земљом управља са врло мало државних органа, администрација је врло проста. На овој великој просторији има само 655 сеоских и 63 варошке општине. Норвешци су дошли до врло правилних и простих погледа на власт. Они кажу: сваки грађанпн треба у себи да оличава и поданика и преставника власти, т. ј. да се сам управља и да принуђава свакога да се и он мора управљати но законским пропнсима. Свака неуредност појединаца проузрокује штету осталима; да би човек сачувао своју слободу и своје право, мора се старати да други не сме изаћи из обима свога права; да би се сачувала општа слобода морају се сузбити испади појединаца. Сви грађани чине јавну контролу и принуђавају свакога да мора вршити уредно своју дужност. Власти су само извршни органи, а грађани су чувари реда и безбедности. Далеко би ме одвело кад бих, на овоме месту, износио и остале гране њиховог државног и друштвеног уређења. Наномињем: да они имају најбоље уређени санитет и да се у њиховој земљи најтачније врше санитетске мере. Отуда је здравственост код њих у најбољем стању. Младост до 20-те године код њих се још рачуна у детињство, а старост од 60 година је најбоља зрелост, на тпм људима, који код нас силазе са позорнице јавних раденика и службеника, у Норвешкој почива највећа интезивност рада. До ове и оволико велике просвећености Норвешци су дошли једино п о м о ћ у ш к о л а. Основа свакој просвећености лежи у добро уређеним школама. Зато ја мислим: ко год жели друштво унапредити мора му прво школе уредити. У Норвешкој не само општине, поједина села и засеоци, него и поједине груне кућа, у раштрканим селима, имају своје школе. Једна општина има по 10, 20 или 30 својих школа. Где год има одвојених 10—15 кућа, једна је од њих школа (то су обичне куће), јер чим је једна група кућа одвојена даљином или неком природном сметњом (брда, реке, снегови) одмах се ту образује засебна школска област. Они не пуштају децу да, по два сата даљине, иду док не дођу до учитеља. Тиме се губи у времену и у здрављу дечнјем. Наши се сељаци највише противе давању деце у школу због губљења радне снаге и због