Дело

X Р 0 Н II К А 449 тога што школа сатире децу. Због 2 или 3 сата рада у школи, дете мора утрошити по 10, 12, па и 14 сати сваког дана и тада је у немоћности за најлакшу помоћ у кући. Норвешци су ту дечију дангубу свели на минимум. Они веле: боље је и три месеца, у школи, код куће, интезивно радити, него девет месеци базати. Њихова школска обука, у неким местима и не траје дуже од три-четирп месеца. У ствари ни код нас се, у многим местима, не радп више, а негде и мање, само деца редовно дангубе. Године 1904 Норвешка је имала по селима. на 650 општина, 6000 школа, у којима је радило 5.300 учитеља-ца; у варотпким школама било је 955 мушких, 927 женских и 832 мешовита оделења, свега 2714 оделења, у којима је радило 2354 учитеља-ца. Види се да је свуда већи број школа него наставника, с тога код њих постоји уредба о путујућим учитењима, пли учитељ држи један курс у .једној, а други у другој школи. Колико који ради онако се и плаћа. Школовање деце стоји овако: те годпне било је 282.000 за школу способне деце, од тога броја било је по школама 269.000 ученика-ца. У школу није ушло само 13.000 или 5%. По варошима било је 105.000 за школу сиособне деце, а у школама било пх је 85 000, разлика је за 20.000 или 19%. Деца више по варошима одпадају с тога што школовање почиње од 7-ме године, а сиромашни родитељи дају децу, у то доба, већ на друге послове, да би што пре дошла до зараде. Али сва ова деца ипак науче или су се већ од родптеља научила писмености, јер се нигде без тога знања не нримају. По резултатима писмености Норвешка долази у прве редове. На 1000 регрута једва се нађу 2—3 неписмена. Неписмен човек то је највећа реткост, то изазива велику сензацију впдети човека физички и умно здрава, а неписмена. Не мислим се, овде, упуштати у бројно стање њихових средњих школа, узгред само напомињем да је те године, у Норвешкој било: 14 државних, 29 приватнпх и 49 општинских, свега 92 средње школе. Те исте, 1904 године, ми смо имали 2,500.000 становника; имали смо 1320 сеоских општина и 1100 школа, дакле 220 општина су без школа; у 80 варошких општпна било је 170 школа свега 1270 школа на 1400 општина, што значи да је 130 опДело, књ. 54. 29